Projekat „Veliki lov na biljke“

Čarls Darvin300px-Carls_darvin4
британски биолог, природњак и геолог.

1809.-  1882.

Da bi se obeležila dvestota godišnjica rođenja Čarlsa Darvina, u eko školama širom sveta sprovodi se projekat “Veliki lov na biljke”. Čarls Darvin je bio opčinjen svetom prirode: skupljao je primerke biljaka i beležio, pisao detaljna zapažanja o njima, radio eksperimente. Darvin je putovao širom sveta i
skupljao informacije o raznovrsnim biljkama i životinjama

Darvin je bio izuzetan čovek koji je promenio način na koji ljudi razmišljaju o svetu.
Zbog svoje odlučnosti, ispitivačkog uma i načina beleženja tačnih detalja, ističe se među naučnicima. Darvin je od malih nogu izbegavao školu i boravio u prirodi, gde je sakupljao insekte, razne primerke kamenja i minerala. U školi i na fakultetu su ga smatrali razočaravajućim studentom.
Usprkos početku koji nije obećavao, Darvin je imao strast za prirodne nauke i učio je sa izvrsnim predavačima kao što je bio Henslou, stručnjak na polju biljaka, i Sedžvik, stručnjak u području geologije.

Učenje od njih dvojice bilo je veoma korisno za Darvina kad mu je ponuđen posao ’zvaničnog prirodnjaka’ na putu oko sveta, na brodu Njenog Visočanstva Bigl.
Nakon što je ubedio oca da ga pusti na putovanje, Darvin je isplovio 27. decembra 1831. u 22. godini. Putovanje je trajalo pet godina.

Fascinacija svetom prirode i mogućnost da putuje omogućili su Darvinu da razvije razne naučne veštine – posmatrao je, otkrivao, sakupljao, beležio i pokušavao da nađe logična rešenja za stvari u prikupljenim dokazima koji su ga zbunjivali.
Opčinjen bogatstvom vrsta u tropskom predelu, Darvin je došao do zapanjujućih otkrića i prikupio veliki broj primeraka za proučavanje, od buba i ptica do puzavaca i fosila.
Darvin je sačinio desetine hiljada posmatranja u serijalu svojih terenskih sveski. Imao je običaj da zapisuje detalje o svim biljkama, životinjama i kamenju, mislima koje su mu padale na pamet i istraživanjima koja je želeo da sprovede kasnije. Ova neverovatna zbirka primedbi, zabeleženih kroz tekst i činjenice, pružila je mnogo dokaza koji će kasnije da se koriste da bi opravdali postojanje procesa ‘transmutacije vrsta’ – ono što danas zovemo evolucijom.

Jedan od razloga zbog kojih su Darvinove naučne teorije postale tako dobro prihvaćene je sami obim dokaza koje je uspeo da prikupi.

Po povratku u Englesku godine 1836., Darvin je nastavio sa posmatranjem i beleženjem prirode sve do svoje smrti godine 1882. Nakon što se oženio, živeo je u Kentu, gde je napisao i objavio mnoga svoja zapažanja sa putovanja na Biglu. Takođe je nastavio da sakuplja dokaze i piše svoju teoriju o evoluciji.
Darvin je neumorno pisao pisma. Pisao je mnogim prijateljima i kolegama i tražio njihova razmišljanja i zapažanja naučnih fenomena. Mnoga pisma je napisao i Džozefu Hukeru, u to vreme direktoru ’Kjua’, s kojim je raspravljao o mnogim temama u vezi sa biljkama.
Ostala pisma uključuju komentare za potrebu očuvanja, uključujući i pismo poslato Guverneru Mauricijusa o džinovskoj kornjači koja je u tom području bila na rubu istrebljenja. Darvin je koristio zemljište oko Daun Hausa gde je eksperimentisao s biljkama i njihovim rastom. Bio je posebno zainteresovan za izgled i oblik biljki kao i za način na koji su se razmnožavale. Razmnožavanje ga je i navelo da istražuje detaljnu strukturu biljaka i njihovu osetljivost.
Vrt je služio kao velika laboratorija gde je Darvin mogao da istražuje kako na primer gliste reaguju na muziku ili šta se dešava ako stavite gazu preko cveta jagorčevine kao bi sprečio oprašivanje insektima! O mnogim njegovim eksperimentima se raspravljalo u časopisima za vrtove gde se otkrivao njegov interes za rešavanje naučnih misterija.

Uputstvo za realizaciju aktivnosti 1. razred –
Darvinovi tragači

1

Uputstvo za realizaciju aktivnosti 2. razred – Darvinovi mislioci

2

Uputstvo za realizaciju aktivnosti 3. razred – Darvinovi sakupljači

3

Priručnik za nastavnike-Darvinova čitanka

Upitnik o “Biodiverzitetu” za učenike 1. 2. 3. razreda

U okviru projekta „Veliki lov na biljke“ sproveden je upitnik o biodiverzitetu za učenike 1. 2. 3. razreda u matičnoj školi i izdvojenom odeljenju u Poljni. U anketiranju učestvovalo 15 učenika 1. razreda, 18 učenika 2. razreda i18 učenika 3. razreda – ukupno 51 učenik.

Zaključak posle izvršene analize ankete od strane učitelja i eko koordinatora je da:

– većina učenika nije čulo i nezna šta znači biodiverzitet.
– manji broj učenika ne prepoznaju biljne i životinjske vrste koje naseljavaju naše krajeve
– većina učenika zna da navede faktore koji ugrožavaju biljni i životinjski svet
– većina učenike predlažu mere za pomoć ugroženim biljkama i životinjama
Iz zadnje dve stavke se može zaključiti das u učenici u prethodnom period bili vredni ekolozi i radili na očuvanju životne sredine kroz program “Eko škola”, prepoznaju negativne faktore i predlažu mere za očuvanje životne sredine.
Posebnu pažnju u narednom period treba staviti na pojašnjenju pojma biodiverzitet, kao i značaju biodiverziteta za životnu sredinu i čoveka. Smatramo da je uključivanje u  projekat pravi korak za napredovanje i razvijanje svesti naših učenika iz oblasti ekologije.

Kartiranje staništa

Aktivnost kartiranje staništa realizovana je za učenike 1. 2. i 3. razreda u matičnoj školi i područnim odeljenjima u Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu.
Eko koordinator je učenicima predstavio ciljeve aktivnosti i tok realizacijije. Potom su učitelji odjasnili učenicima:
Da biološka raznovrsnost ili biodiverzitet podrazumeva raznovrsnost i rasprostranjenost živog sveta na jednom području tj. staništu. Da je biološka raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta na jednom području pravo bogatsvo.
Učenici su podeljeni u grupe prema uzrastu i sposobnostima, svaka grupa je dobila list papira i uputstvo kako će obeležiti određene biljne vrste u školskom dvorištu.

1.      razred – Darvinovi tragači – imali su zadatak da prepoznaju vrste biljaka u školskom parku (listopadne, zimzelene, travnate površine, puzavice) i da razvrstaju navedene vrste na divlje i planski zasađene biljke

2.      razred – Darvinovi mislioci – imali su zadatak da istraže zašto biljke pomažu da se osećamo dobro, da prepoznaju određene biljne vrste u školskom dvorištu i zaključe u koju svrhu ih ljudi koriste.

3.      razred – Darvinovi sakupljači – imali zadatak da prepoznaju staništa biljnih vrsta u školskom parku, utvrde uslove staništa za rast različitih biljaka i prikupe što više biljnih vrsta.

Sve grupe su zaključile da je vedar i sunčan dan, da je temperatura vazduha oko 16 stepeni i za lokaciju istraživanja izabrali su školski park gde je biološka ranovrsnot najveća.
U realizaciji aktivnosti učestvovao je  direktor škole koji je poveo učenike u šetnju školskim dvorištem. Objasnio je učenicima da u školskom parku postoji više od 30 različitih biljnih vrsta. Neprekidno se prati stanje postojećeg biljnog fonda u školskom parku, odstranjuju se bolesna stabla, uređuje rastinje. Pored toga svake godine zasađuju se i nove biljke. Učenici su beležili nazive biljaka, prepoznavali vrstu kojoj pripadaju pojedine biljke, a direktor ih je upoznao sa staništima i uslovima rasta i održavanjem biljaka. Karakteristične biljne vrste koje su učenici prepoznali su:
– Listopadno drveće: kanadski hrast, leska, mečija (divo) leska, katalpa, breza, javor, lipa, orah, jasen, jabuka, zova, bagrem, dud, kruška, trešnja i japanska šljiva.

-Četinarsko drveće: američki borovac, duglazija, smrča, omorika, kedar, crni bor, čempres, tuja, juniperus i kanatska jela.
– Lekovite biljke: nana, žalfija, bosiljak, lavanda, matičnjak, ruzmarin, čuvar kuće.
– Ostale biljke: bršljen, mahovina, razne vrste trava.
U okviru aktivnosti učenici su prepoznali i sledeće životinjske vrste u školskom parku: leptir, pčela, gugutka, veverica, sova, vrabac, mrav, glista, bubamara.
Svaka grupa učenika je izvestila ostale grupe o realizovanim zadacima i prezentovala prikupljene informacije o biološkoj raznovrsnosti školskog parka.Potom su učenici sa učiteljima na osnovu prikupljenih informacija napravili kartu staništa u vidu makete. Diskutovali su o biodiverzitetu školskog dvorišta i ogromnom značaju koji pružaju različite biljne i životinjske vrste.
Opšti zaključak je da su u  školsom dvorištu zastupljene veliki broj biljnih vrsta i da će se kroz aktivnosti koje će uslediti u narednom periodu  raditi na očuvanju i zaštiti postojećeg biljnog fonda.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Šetnja razmišljanja

Aktivnost šetnja razmišljanja realizovana je za učenike 1. 2. i 3. razreda u matičnoj školi i područnim odeljenjima u Poljni, Riljcu, Maloj Drenovi, Maloj Sugubini i Božurevcu.
Učitelji su predstavili ciljeve aktivnosti i tok realizacijije. Potom su učitelji zajedno sa učenicima napravili plan šetnje razmiljanja i podelili zaduženja. Kroz pravljenje plana učenici su se podetili koje sve vrste staništa postoje i koje biljke i životinje žive u njima. Učenicima je podeljena neophovna oprema za istraživanje. Štetnja razmišljanja je počela.
Učenici su istraživali po razredima, svaka grupa je dobila list papira i uputstvo šta treba uočiti, zaključiti i zabeležit.

1.      razred – Darvinovi tragači – imali su zadatak da prepoznaju vrste staništa  i da razvrstaju biljke koje žive u ovim staništima.

2.      razred – Darvinovi mislioci – imali su zadatak da istraže kako biljke utiču na nas, zašto su korisne. Treba da prepoznaju biljku po boji, mirisu, izgledu, građi.

3.      razred – Darvinovi sakupljači – imali zadatak da prepoznaju staništa biljnih vrsta i naprave razliku između uslova za rast biljaka u različitim staništima. Učenici treba da zapišui uočene razlike i prikupe što više biljnih vrsta.

Po završenoj šetnji razmišljanja učenici su se vratili u učionicu i prezentovali svoje beleške.
Učenici 1. razreda uočili su sledeća staništa i u njima prepoznali i analizirali biljke:

  • –          travnate površine (detelina, maslačak, bela rada, bokvica, livadarka, mahovina, mrtva kopriva, divlja ljubičica, divlje jagode),
  • –           mesta gde raste drveće (breza, leska, lipa, bor, jela smrča, kedar…),
  • –           površine pored staze (ukrasno bilje i cveće),
  • –           stanište pored fontane (brpljan, bambus,
  • –          prostor oko zidova i puta (pirevina, popino prase, kopriva
  • –           eko bašta (lavanda, menta, nana, majčina dušica, matičnjak, kamilica)

Od životinja na ovim staništima uočili su: bubamaru, puža, glistu, mrave, pčele, tvrdokrilce, vevericu…)

Učenici 2. razreda su analizirali biljke i njihove delove u odrđenim staništima. Posmatrali su lupom delove korena kod zeljastih biljaka, kod divlje ljibičice i maslačka. Zaključili su da  ljubičica ima žiličast koren sa više korenih dlačica, dok je kod maslačka osovinski sa manje korenih dlačica. Naveli su ida koren služi da drži biljku u zemlji i da se preko njega biljka hrani. Posmatrali su i stabla i listove drvenastih biljaka, breze i bora. Zaključak je da se kora na ovim stablima razlikuje po boji, teksturi i po izgledu. Da su listovi bora igličasti, bezini srcoliki.  Prepoznali su i izdanke biljaka i predložili da u narednim aktivnostima zasade novu biljku na nekom drugom staništu.U eko bašti po mirisu su prepoznali: nanu, lavandu, kamilicu, majčinu dušicu. Pričali su o lekovitim svojstvima ovih biljaka. Opšti zaključak 2. razreda je, da nije biljaka ne bi bilo ni nas.
Učenici 3. razreda prepoznali su prepoznali različita staništa i biljke u njima zajedno sa učenicima 1. razreda, a potom su izdvojili razlike između staništa. Zaključili su:

  • – da je na travnatoj površini veća temperatura vazduha nego u hladovini drveta i izmerili termometrom, razlika je u 4 stepena,
  • – na travnatoj površini ima više svetlosti, a manje vlage
  • – plodnije zemljište je na travnatoj površini pa i rast i razvoj biljaka pogodniji,
  • – u prostoru pored fontane ima najviše vlažnosti i vode pa tu rastu puzavice i mahovina.
  • – pored ulice i zidova rastu korovske biljke kojima odgovara kamenita podloga sa malo vode i svetlosti.
  • Analizirali su pomoću lupe bubamaru i puža koji su se našli na biljkama.

Razvrstali su prikupljenje biljke i drugrima objasnili kojoj grupi pripada i u kom staništu se nalazi.
Potom su učenici 1. razreda crtali karakteristično stanište, učenici 2. razreda biljku u odgovarajućem staništu. Učenici 1. i 2. razreda su se družili i sa Lili, Eša i Džozefa iz Darvinove crtanke, bojili su bojanku. Učenici 3. razreda pakovali prikupljene biljke u kesice sa natpisima na stikerima (naziv biljke, vrst, stanište)

Učiteljica potom sa ulenicima napravila pano životni ciklus biljaka: mahovine, breze, i maslačka. Zajednički su objasnili životni cikljus kroz korake svake od ovih biljka, kao i način razmnožavanja. Vredne devojčice zasadile su cveše u žardinjere o kome će brinuti i zalivato. Dale su imena biljkama i napravile natpise za žardinjere.
Kao nagradu za današnji istraživački rad ućenici su dobili zdravu uzinu pitu sa sirom i jogurt.

Mladi Darvinovi istraživači su završili još jednu uprešnu avanturu.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 

 

 

Advertisements