Naša škola – eko škola

Plan rada Međunarodnog programa Eko-škole za školsku 2015-2016. godinu.

IMAG4445Kada dođete u našu eko školu, dobrodošlicu će Vam poželeti ekomotivisana Pipi duga čarapa, koja će Vam predstaviti sledeću priču o našoj eko školi:

Milutovac se nalazi u centralnom delu Srbije. Selo pripada Opštini Trstenik koje se nalazi na obali Zapadne Morave u pograničnoj oblasti Temnića i Levča. Naselje se razvilo na dodiru pitome i rodne moravske ravnice, odnosno na obalama njenih pritoka i pobrđa, tačnije obronaka Gledićkih planina. Udaljeno je od većih gradskih centara, ali je saobraćajno sa njima povezano.
Škola je u okruženju bogate prirodne sredine koja je ovom kraju podarila raznovrsne mogućnosti bavljenja poljoprivredom. Reljef i klima posebno pogoduju voćarstvu i vinogradarstvu, a kraj se specijalizovao u proizvodnji loznih i voćnih kalemova.
Milutovačka škola je stub prosvete, obrazovanja, sporta i kulture u ovom kraju. Škola u ovoj školskoj godini ima 288 učenika, a taj broj čini 215 učenika u matičnoj školi i ` ` učenik u područnim odeljenjima (Poljna, Mala Drenova, Mala Sugubina, Božurevac, Riljac), raspoređenih u 21 odeljenje.
Prirodni ambijent i zdrava životna sredina odlikuju ovu školu. Osnovna škola „Rade Dodić„ iz Milutovca već 9 godina uzastopno osvaja prvo mesto na opštinskom konkursu za najlepšu i najuređeniju školu i školsko dvorište. Školske 2011/2012. god. ova škola je u saradnji sa ekološkim pokretom „Moravski orašak“ iz Trstenika i podršku Opštine Trstenik dobila projekat održivog razvoja „Izgradnja letnje eko-učionice“. Učionica je zamišljena kao opštinski eko centar. Ovim projektom je realizovana prva faza radova, sagrađena je letnja eko-učiopnica i trenutno se koristi za potrebe obrazovno-vaspitnog rada ove škole.
Tokom školske godine u ovoj školi se redovno obeležavaju važni ekološki datumi kroz vaspitno-obrazovni rad, radionice, predavanja, izložbe. Škola tokom školske godine sarađuje sa ekološkim pokretima i udruženjima i sprovodi akcije prikupljanja otpadnog reciklažnog materijala (guma, limenke, plastika, elektronski otpad…).
Naša škola je dobitnica Zelenog paketa i ove školske godine prijavila se za učešće u realizaciji međunarodnog programa „Eko-škole“.
Učenici sa zadovoljstvom uređuju svoje staze sa cvećem i brinu o 30 vrsta rastinja. Zato je dvorište ove škole uvek bilo u vrhu pohvaljenih i nagrađenih školskih prostora u Republici. Ovi navodi samo govore o tome da se školskom parku uvek poklanjala velika pažnja. Period imeđu 1989. i 2010. godine je takođe bio obeležen takvim aktivnostima. Nepre-kidno se prati stanje postojećeg biljnog fonda, odstranjuju se bolesna stabla, uređuje rastinje. Pored toga, zasađuju se i nove biljke.
U delu parka ispred škole sagrađen je potočić sa fontanom koji oplemenjuje čitav prostor. U tom delu parka, ispod visokih četinara, postavljene su klupe za odmor, a od nedavno i jednostavna sedišta od delova stabala, postavljena u krug, koja formiraju svojevrsnu poljsku učionicu. Ovaj neobičan, ali lep prostor, daje mogućnost nastavnicima da u njemu izvode neke vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Mnogobrojni gosti, poslovni prijatelji, bivši učenici škole, roditelji učenika i meštani, puni su utisaka posle posete ovom delu školskog parka. Može se slobodno reći da je to nešto najlepše što Milutovac može da pokaže gostima sa strane, a to su i mnogi posetioci, ne krijući oduševljenje, potvrdili.

 Relevantni programi i projekti u kojima je učestvovala naša škola
U okviru Školskog razvojnog planiranja za period 2004.-2008., projekat „Računarom do znanja – znanjem u budućnost“
U okviru DILS-ovog projektnog ciklusa „Osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje“, projekat „Učim, razumem, prihvatam, podržavam“.
U okviru GIZ programa, projekat „Profesinalna orjentacija na prelasku u srednju školu“
Programom BCIF-a, u partnerstvu naše škole i ekološkog pokreta „Moravski orašak“ iz Trstenika urađen je projekat „Izgradnja letnje-eko učionice u dvorištu OŠ „Rade Dodić“ Milutovac. Izgradnja objekta je u završnoj fazi.
Učešće u akcijama:
*Oplaneti se, recikliraj!
*Očistimo Srbiju!
*Rad, red i reciklaža (manifestacije: Kreativna reciklaža, Al` je lep ovaj svet!)
*Borba za bebe
*Prodaja UNICEF-ovih čestitki (više godina unazad osvajali smo prvo mesto za najveći broj prodatih čestitki na nivou Republike)
*Prikupljanje Paketića za štićenike doma u Kulinama;
*Prikupljanje pomoći za zemljotresom pogođeno Kraljevo;
*Prethodnih 10 godina osvajamo prvo mesto na nivou opštine za najuređeniju školu i školsko dvorište;
* Realizacija projekta „Ala je lep ovaj svet, ovde potok onde cvet“ – Fond za zaštitu životne sredine Opštine Trstenik

Dosadašnja saradnja i partnerstvo u lokalnoj zajednici
-Mesnom zajednicom Milutovac;
-Opštinom Trstenik;
-Kancelarijom za mlade opštine Trstenik;
-Ekološkim pokretom „Moravski orašak“ iz Trstenika;
-UNICEF
-Američka fondacija Mercy Corps;
-Švajcarskom ambasadom;
-Norveškom ambasadom;
-Narodnim univerzitetom iz Trstenika;
-Ministarstvom prosvete;
-Ministarstvom za telekomunikacije;
– Ministarstvo za NIP;
– Kulturno-prosvetnom zajednicom Trstenik;
– Narodnom bibliotekom „Jefimija“;
– Muzejom u Trstenikom;
– Domom zdravlja iz Milutovca i Trstenika;
-Predškolska ustanova “Biseri“
-Sportsko društvo “Blagotin”- Poljna, „Vinogradar“ – Riljac, „Mladost“ – Mala Drenova.
-Zemljoradničke zadruge u Poljni i Riljcu.
-Preduzeće „STERMIL“ u Maloj Drenovi i „Grof of Milutovac“ (preduzeća za proizvodnju i promet voćarskih, loznih sadnica i sadnica retkih biljnih vrsta).

PROGRAM EKO-ŠKOLE

Eko školski koraci:

Poster-ES3.jpg

ČLANOVI EKO-ODBOR OSNOVNE ŠKOLE „RADE DODIĆ“ MILUTOVAC

1. Ranđelović Aleksandar, direktor škole
2. Spasojević Verica, profesor hemije
3. Lukić Svetlana, profesor geografije
4. Radić Vesna, prodesor fizike
5. Branković Violeta, profesor tehnike i informatike, eko koordinator
6. Planjanin Nevena, učenica 8. razreda
7. Tomić Kristina, učenica 8. razreda
8. Savković Natalija, učenica 7. razreda
9. Todorović Miljana, učenica 7. razreda
10. Spasojević Sanja, roditelj
11. Milenković Dragana, roditelj
12. Marisavljević Dragana, predstavnik lokalne zajednice
13. Stošić Jasmina, predstavnik zdravstvene ustanove
14. Rodić Gordana, opštinski eko predstavnik

Naša škola se od ove školske godine uključila u Međunarodni program „Eko-škole“.преузимање
Kroz ovaj program realizovaće projekat „Vip Ekomotivacija“ i učestvovati u projektima „Vip Ekoreporteri“ i „Eko paket 2016.“ Više informacija na sledećem linku:
Vip ekomotivacija, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

преузимање (1)
Uputsvo za sprovođenje projekta „Vip ekomotivacija“

Uputstvo za sprovođenje programa „Vip Ekoreporteri“

eko-paket-slika-za-sajt-720x360.jpg

Uputsvo za sprovođenje projekta „Eko paket kreativni konkurs“

Grb naše eko škole 
Untitled1.jpg

Eko kodeks naše škole:
Untitled2.jpg

Eko himana naše škole:

Zdrava ishrana
Od maja pa do oktobra priroda nas čeka
tamo ćemo biti zdravi uz korišćenje prirodnog leka.
Idemo u šume, na pašnjake i livade
da tamo tražimo jestive i lekovite biljne mlade.

Zdrava, zdrava priroda.
Zdrava, zdrava priroda.

Za doručak poješćemo pitu koja će snagu da nam pruži,
da dan nam bude dobar i zdravlje da nas služi.
Mlado zelje i kopriva to je doručak pravi,
ono će pomoći da dugo budemo zdravi.

Hranljiv, hranljiv doručak.
Hranljiv, hranljiv doručak.

Za užinu biće slatka, marmelada fina,
napravljena od samoniklih jagoda i kupina.
Isto tako drenjina i borovnica plava
treba da se koristi jer potuno je zdrava.

Slatka, slatka poslastica.
Slatka, slatka poslastica.

A u hladne dane, kad jaka košava duva
ima nešto što će tada zdravlje da nam čuva.
Beli slez, limunada, nana, kamilica
kantarion kao i kukuruzna svilica.

Topli, topli čajevi.
Topli, topli čajevi.

Onda kada smo žedni, da sve nam bude slađe,
koristićemo iz prirode što nam se nađe.
Od cvetova bagrema, može i od zove
sok će biti dobar, pićemo ga umesto koka-kole.

Naši, naši sokovi.
Naši, naši sokovi.

Za ručak uz meso uvek koristimo i začin,
lovor, đumbir al’ uvek na pravi način.
To će našem organizmu mnogo da prija,
pa ćemo poslati poruku svetu i ti, a i ja.

Prava, zdrava ishrana.
Prava, zdrava ishrana.
Autor teksta: Olga Gradištanac, nastavnik muzičke kulture
Pesmu izvode: Miljana todorović, Tijana Cvetković, Branka Koldžić, Stefana Adžić
Pogledajte eko himnu na linku: EKO HIMNA

преузимање (1)  Vip Eko motivisani dani: Svetski dan zaštite ozonskog omotača i Svetski dan bez automobila

U okviru programa „Eko škola“ i projekta „Ekomotivacija“ u našoj školi obeležena su dva značajna ekološka datuma: Svetski dan zaštite ozonskog omotača (16.09.2015.) i Svetski dan bez automobila (22.09.2015.).
Uokviru Svetskog dana zaštite ozonskog omotača organizovana je tribina o zanačaju zaštite ozonskog omotača za učenike i nastavnike od 1. do 8. razreda u matičnoj školi u Milutovcu.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


U okviru Svetskog dana bez automobila učenicima od 1. do 8. razreda pročitano je predavanje o aerozagađenja koja izazivaju saobraćajna sredstava – automobili. Eko patrole su za ovog dana pripremile flajere, koje su podelile učenicima, roditeljima i meštanima našeg kraja.
flajer

преузимање (1) Vip Eko motivisani dan: Svetski dan reka


U uvodnoj aktivnosti nastavnica je na osnovu dobijenog materijala iz programa „VIP Ekomotivacija“ održala predavanje o značaju reka, zagađenju reka, kao i merama očuvanja reka.
Posle predavanja svako od učenika je sagledao iz svog ugla značaj vode u svakodnevnom životu. Učenici su diskutovali i davali predloge za likovna rešenja.Učenici su potom pristupili izradi likovnih radova prema svojim idejama.
Po završetku radova napravljena je grupna izložba radova na promenljivom eko panou.Predložene preventivne mere:
-da svako od učenika razgovara sa roditeljima o  korišćenju pesticida u poljoprivredi
-da eko patrole sagledaju i naprave zapisnik biološkom i fizičkom zagađenju vodotokova u našem kraju.

Značaj sprovedene aktivnosti:
– predavanjem učenici su stvorili jasnu sliku o značaju očuvanja rečnih ekosistema
-shvatili su značaj životnih zajednica u rekama i povezali njihovo postojanje sa zaštitom životne sredine
– likovnim izrazom povezali su značaj vode sa rečnim vodotokovima
predložili su preventivene mere za zaštitu reka od hemijskog, biološkog i fizičkog zagađenja.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

преузимање (1) Vip Eko motivisani dan: Svetski dan zdrave hrane

U okviru programa „EKO ŠKOLA“ i projekta „EKOMOTIVACIJA“ naša škola i predškolska grupa vrtića „Biseri“ iz Poljne organizovala je ovu manifestaciju povodom obeležavanja Svetskog dana zdrave hrane.
Obeležavanjem ovog značajnog ekološkog datuma podržali smo i kampanju “Oktobar – mesec pravilne ishrane “ Zavoda za javno zdravlje Beograd. Ove godine kampanja se održava pod sloganom „Pravilna ishrana – od njive do tanjira“.
Cilj našeg okupljanja je informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih.
Formiranje pravilnih navika u ishrani je važno od najranijeg uzrasta, posebno kada je reč o redovnosti obroka tokom dana, raznovrsnosti i količinama namirnica koje se koriste u ishrani, načinu njihove proizvodnje, transporta, čuvanja i pripreme. Savremen način života doneo je i promenu u načinu ishrane koji karakterišu neredovni obroci, veći unos tzv. brze hrane, manji unos povrća i voća.
Veliku zavalnost dugujemo roditeljima, meštanima, lokalnoj zajednici, direktoru škole, predsedniku Školskog odbora, TV Trstenik,  kao i svim učenicima, učiteljima i nastavnicima koji su uzeli učešće u ovoj manifestaciji.
Manifestacija je održanana u sportskoj hali u izdvojenom odeljenju u Poljni. Za ovu priliku eko patrole su formirale poster kao materijal koji je najavljivao ovaj događaj i pozivao zainteresovane meštane našeg kraja da uzmu učešće. Poster je postavljen 7 dana ranije na svim školskim zgradama i Domovima kulture u našem kraju.
Sam dan obeležavanja ovog događaja pratila je TV Trstenik, možete pogledati njihov video na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=DtNSuhynaDA&feature=youtu.be&hd=1&ab_channel=DraganMinicna 28: 38 minutu. Reportaza je objavljena u vestima Televizije Trstenik i emisiji Raskršća. Manifestacija  je najavljena i događajem na facebook strani: https://www.facebook.com/events/169763576700056/ .
Roditelji, meštani, učitelji i nastavnici su postavili izložbu zdrave hrane. Svoj rad na izložbi je prikazao i Bratislav Nešić koji je za ovu priliku izložio jaja od japanske prepelice i govorio o njihovim hranljivim vrednostima.
Tokom trajanja manifestacije na video bimu su prikazane prezentacije: „ISHRANA DECE ŠKOLSKOG UZRASTA  TEORIJA I PRAKSA“ i  „OSNOVNI PRINCIPI PRAVILNE ISHRANE piramida ishrane“, koje su dobijene kao preporuka za edukaciju iz projekta „Ekomotivacija“.
Manifestaciju je otvorila učenica 4. razreda. Na početku su se predstavio hor naše škole autorskom pesmom „Zdrava hrana“ koju su sa nastavnicom muzičke kulture Olgom Gradištanac komponovali ipisali tekst za ovu priliku. Priredba učenika odeljenja iz Poljne pod sloganom „Zdrava hrana– duži život“, bila je edukativnog karaktera sa recitalima, pesmicama, dramskim prikazom i sadržajima koji propagiraju korišćenje zdrave hrane.  Savete za zdravu ishranu dale su nam medicinske sestre Doma zdravlja iz Trstenika Gorica Vučković i Emina Ljutovac, svojim edukativnim predavanjem za decu i prisutne. Za predavanje su koristile brošuru „Pravilna ishrana – čuvar vašeg zdravlja“ – Instituta za javno zdravlje Srbije. Prikazan je edukativni film iz „Zelenog paketa“ – Zdrava životna sredina za zdravlje naše dece.
Završnicu edukativno – zabavnog dela je priredila folklorna grupa „Zapis“ sa svojim spletom igara.
Posle ovog edukativno-zabavnog dela usledile su ekološke radioniceza sve prisutne.         Radionica broj 1: Razigrano voće i povrće; Probaj moj napitak! (čaj i limunada)
Kordinatori: Marina Milenković, Maja Stojić. Ljiljana Đurđević         Radionica broj 2: Zrno po zrno; Voćna torta od kartona.
Kordinatori: Suzana S. Jovanović, Dragana Milenković, Ljiljana Milošević         Radionica broj 3: Vez od tačke do tačke (motivi voća i povrća); Iznenađenje u srcu
Koordinatori: Snežana Marković, Mirjana Milić, Marija Veljković

         Radionica broj 4: Kada se voćni ukusi pomešaju nastaje... (kompot, voćna salata)
Kordinatori: Violeta Branković, Dragana Babić, Mira Starčević

         Radionica broj 5: Zdravo se hranim! (sendviči od zdrave hrane); Piramida zdrave hrane.
Kordinatori: Dragica Dimitrijević, Irena Maksić, Zorica Babić

         Radionica broj 6: Dečije igre: („jabuka na glavi“, „prepoznaj voće u džaku“, učenici su pokazali i svoje motoričke veštine kroz igre: skakanje u džaku, nadvlačenje konopca..)
Kordinatori: Boško Knežević, Ivan Cekić, Damnjan Đurđević

Po završetku radionica napravljena je izložba produkata u holu škole, gde su svi prisutni uživali u umećima i kreacija mladih. Predstavnici radionica su predstavili svoje produkte i govorili o značaju za ovučanje zdravlja i zdrave ishrane od ranog detinstva.

Nakon radionica učenici i prisutni su vrednovili radioničarski rad. Mišljenja su da su sve radionice edugativnog i poučnog karaktera (50% učenika se izjasnilo da će ubuduće nastaviti sa pravilnom i zdravom ishranom).
Ocenjivačka komisija nije mogla da oceni najbolje produkte sa radionica pa su ovom prilikom svi radioničari bili pobednici. Prisutni su uživali u degustaciji produkata radionica (limunada, čaj od domaće kamilice, nane, kantariona…, senviči od povrća, kompot od jabuka, krušaka i dunja, voćna salata sa medom).
Potom je nastavljeno sa razgledanjem izložbe, druženjem i degustacijom hrane.

Značaj sprovedene aktivnosti:
– informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih.
– formiranje pravilnih navika u ishrani
–  prisutni su kroz edukaciju i radionice uvideli važnost:·         pravilne ishrane od najranijeg uzrasta,·         redovnosti obroka tokom dana,·         raznovrsnosti i količinama namirnica koje se koriste u ishrani,

·         načinu njihove proizvodnje, transporta, čuvanja i pripreme.

Većina prisutnih, a posebno deca i mladi uvedeli su greške koje im donosi  savremen način života i promene u načinu ishrane koji karakterišu neredovni obroci, veći unos tzv. brze hrane, manji unos povrća i voća.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Album sa fotografijma možete pogledati na Facebook strani naše škole: 16. oktobar-Dan zdrave hrane. Pogledajte FOTO – izveštaj: foto-dan zdrave hrane

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetski dan pešačenja (18.10.)

U obeležavanju ovog značajnog dana učestvovale su učenici i učiteljice iz matične škole od 1. do 4. razreda.Učiteljica Snežana Marković i Ljiljana Đurđević je učenicima pojasnila zanačaj pešačenja za zdravlje,  rast i razvoj.
Pre polaska učenicima je objašnjen značaj obeležavanja Svetskog dana šetnje kroz edukaciju i predavanje.
Pešačenje je jedan od najzdravijih načina rekreacije. Pešačenje blagotvorno deluje na opšte stanje organizma, poboljšava fizičko ali i psihičko stanje. Hodanje je najprirodniji oblik ljudskog kretanja, po pravilu se obavlja u prirodi, na čistom vazduhu i zelenim površinama, ne zahteva nikakve dodatne sprave i rekvizite i dostupno je svima, zato smo mi odlučili da obeležimo ovaj dan jednom šetnjom koja je izvedena na relaciji: škola – crkva – škola. Maršuta je duga oko 6 kilometara.
Deca su sa sobom nosila prema dogovoru flašice vode, kačketa udobnu obuću. Kada smo stigli u crkveno dvorište sačekao nas je sveštenik koji je pozvao učenice na liturgiju, koja je obavljena u crkvi. Nakon toga za učenike je organizovano posluženje u vidu zdrave hrane posni domaći medenjaci i čaj.
Napravili su pauzu, deca su se igrala u dvorištu crkve, nakon toga smo krenuli nazad pod sloganom:  krenite stazama zdravlja, ka zdravom načinu života.Značaj sprovedene aktivnosti:
Deca su tokom šetnje shvatila značaj pešačenja za pravilan rast i razvoj. Većina njih kaže da do sada nisu toliko pešačili , a da se dans osećaju fantastično i organizovaće se da svakog dana pešače.Pogledajte FOTO išveštaj – fotografije

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetski dan čistog vazduha (03.11.)

Povodom Svetskog dana čistog vazduha u izdvojenom odeljenju u Božurevcu organizovane su aktivnosti: sportske igre za decu kao i crtanje eko motiva  i  ispisivanje eko poruka na platou ispre škole, a za nastavnike radionice za izradu ručnih radova (heklanje i pletenje).
Učiteljica u ovom izdvojenom odeljenju Marina Milenković je pričala o značaju obeležavanja dana čistog vazduha. objasnila da nije slučajno izabrano ovo odeljenje za obeležavanje ovog dana, jer se Božurevac nalazi na 313m nadmorske visine, kraj je bogat prirodnim bogadstvima: šumama, rekom, plodnim oranicama, livadama, samim tim vazduh je čist, voda zdrava. Obrazložila je značaj ovog dana kroz sledeće teme:·       Duži život
Ljudi koji žive na mestima sa višim nadmorskim visinama, ali i oni koji redovno posećuju planinske vrhove, imaju odlične preduslove za duži život i dosezanje duboke starosti Veruje se da planinski vazduh ima odličan uticaj na organizam, jer stimuliše njegov rad i pospešuje izlučivanje toksina.·         Manja gojaznost
Još od početka 20. veka, naučnici su potvrdili da boravak na višim nadmorskim visinama, a posebno zajedno sa kretanjem, pospešuje gubitak viška telesne težine mnogo brže nego u drugim uslovima. Odličan uticaj ima i šetnja na čistom vazduhu jednom nedeljno, a nije potrebno čak ni forsirati intenzivan tempo.·         Smanjuje rizik od srčanih bolesti
Na višim nadmorskim visina manja je koncentracija kiseonika, ali to može blagotvorno da deluje na zdravlje srca i ceo kardiovaskularni sistem. Boravak na planinama i čitom vazduhu može izmeniti srčanu funkciju, podstaći cirkulaciju, pa čak i stvaranje novih krvnih žila.

·         Smanjuje stres i podstiče bolji san
Osim svežeg vazduha i prijatnog pejzaža za oko, boravak u planinama dokazano smanjuje nivo stresa, pomaže u opuštanju nakon naporne radne nedelje i pomaže čoveku da ponovno uspostavi svoju vezu sa prirodom. Fizičko iscrpljivanje nasvežem vazduhu  je najbolji lek za nesanicu, a dobro društvo u planinarenju je prava terapija za srećniji život.

Po završetku ovog kratkog predavanja, prisutni su predlagali mere za smanjenje zagađenosti vazduha:
-eliminaciju uzroka zagađivanja (uvođenje novih „čistih“ tehnologija u procese proizvodnje i korišćenja „čistih“ goriva)
– smanjenje količine štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu (postavljanje filtera i posebnih postrojenja za prečišćavanje izduvnih gasova i dima na fabrička postrojenja)
-posebne mere čišćenja vazduha (akcije ozelenjavanja prostora u kome dolazi do aerozagađenja, podizanje zelenih površina).
Potom su za učenike organizovane aktivnosti za učenike koji su pokazali svoju kreativnost i znanje, a za nastavnike radionice izrade ručnih radova. Na kraju druženja zasađeno je drvo kao doprinos očuvanja čistog vazduha u ovoj sredini.

Izveštaj orealizaciji aktivnosti sa fotografijama: izvestaj o realizaciji aktivnosti

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetski dan klimatskih promena (04.11.)

Na časovima informatike i računarstva učenici su dobili temu za samostalan istraživački rad: Klimatske promene. Data su učenicima uputstva za izradu prezentacije kroz odgovarajuće teme: Šta podrazumevamo pod klimatskim promenama? Pojačan efekat staklene bašte.  Uništavanje ozonskog omotača.  Kisele kiše. Globalno zagrevanje.
-Koja su moguća rešenja?
Učenici su izradili prezentacije uz pomoć nastavnika, izabrane su prezentacije  koje su ispunjavale sve zahteve za prezentovanje na času.
Po prikazivanju prezentacija usledila je diskusija na temu šta mi možemo doprineti, koja su moguća rešenja? Bilo je različitih predloga najkonstruktivniji su:-          Upotreba obnovljivih izvora energije njihovom upotrebom smaljuje se količina ugljen-dioksida u atmosferi,  time se spečava efekat globalnog zagrevanja-          Smanjenje emisije štetnih gasova u gradskim i seoskim sredinama-          Otpad selektovati i odlagati za to predviđena mesta

–          Uticati na lokalno stanovništvo da ne koriste pesticide u poljoprivredi

–          Zasađivati što više drveća i zelenila kako bi se smanjila emisija CO2

Učeničke prezentacije su prikazane i na   časovima slobodnih učeničkih aktivnosti „Mladi hemičari”. Po predstavljanju prezentacija učenici su diskutovali o načinu nastajanja klimatskih promena i njihovim posledicama. Učenicima je prikazan i takmičarski rad od prošle godine iz TIO na temu “Reciklirajmo, smanjimo zagađenje”.
Povodom Svetskog dana klimatskih promena pokrenuta je akcija prikupljanja plastične ambalaze. Tako da je učenicima pročitano obaveštenje. U akciju će biti uključeni učenici od 1. do 8. razreda.

Značaj sprovedene aktivnosti

Učenici su sagledali probleme i posledice koje izazivaju klimatske promene, kao i načine kako da usporimo tu posledicu. Predložili su mere kako i naša lokalna zajednica može da utiče na usporavanje te promene.

Učeničke prezentacije: Рециклирајмо смањимо загађење;
Klimatske promene;
KLIMATSKE PROMENE

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetski dan borbe protiv side (01.12.)

 
Aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side realizovane su na časovima građanskog vaspitanja i verse nastave. Aktivnosti su realizovane od 26.11. do 01.12.  Učenici su od nastavnika dobili zadatak da prikupe što više informacija o sidi, bolesti savremenog sveta. Informacije su učenici prikupljali iz različitih izvora: od roditelja, nastavnika u školi, medicinskih radnika, udžbenika, raznovrsne literature, interneta, medija….
Na času, učenici su uz podršku nastavnika diskutovali o nastasnku bolesti, kako se prenosi, koje su rizične grupe,simptomi, lečenje, položaj obolelih u društvu uključivanje obolelih u sredinu u kojoj žive i o organizacijama koje se bave podrškom i pomoći obolelih.
Od predstavnika odeljenja je formirana grupa od 8 učenika. Učenici su dobili zadatak da na tom času od prikupnjenog pisanog, štampanog materijala, fotografija i crteža osmisle pano na temu: „1. decembar – Dan borbe protiv side.“ Izrada panoa je trajala tri školska časa realizovanih u dva dana.
Pano je istaknit u hodniku škole kako bi bio dostupan i ostalim učenicima u školi.

Značaj sprovedene aktivnosti:

Edukacija učenika na temu 1. decembar – Dan borbe protiv side
Podsticanje učenika na istražuivački rad
Podsticanje uenika za timski rad
Saradnja sa zdravstvenom stanicom u Milutovcu

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetski dan planina (11.12.) 

U našoj školi obeležen je Vip ekomotivisani dan Svetski dan planina. Dan je osmišljen kao tribina za učenike i nastavnike. Tribinu su otvorile učenice 8. razreda Kristina Jovanović i Kristina Tavrić, prezentacijom „Međunarodni dan planina – 11. decembar“.  Kroz prezentaciju stavljen je akcenat na značaj obeležavanja ovog dana, kao i  značaj planinarenja i boravku na čistom vazduhu. Kroz stihove pesme „Molitva šume“ poslata je poruka deci i odraslima o  značaju očuvanja planinskog ekosistema.

Potom su predstavnici  Planinarsko smučarskog društva „Ljukten“ iz Trstenika (Hranislav Radenković, Tomislav Dimitrijević, Radmilo Filipović, Svetlana Đokić) održali kraću tribinu, na kojoj su govorili o:
Važnosti i karakteristikama planinskih područja
Uticaju  planinskih područja na mere prilagođavanja klimatskim promenam
Zdrave planinske šuma – zdravlje celog sveta
Flori i fauni na planinama.
Kroz komunikaciju sa učenicima navodili su ih na zaključke koji su se odnosili na važnost očuvanja planina.
Potom su govorili o svojim planinarskim iskustvima i aktivnostima. Radmilo Filipović je  pozvao sve prisutne da se pridruže njihovom planinarskom društvu kako bi osetili čari koje nam priroda priža. Jer kako on kaže „planina i priroda se moraju doživeti“. Govorio je o pohodima i osvajanju vihova naših obližnjih planina (Goč, Jastrebac, Željin, Gledićke planine), o saradnji sa decom opštine Trstenik.
Svetlana Đokić je govorila o lekovitim i jestivim biljkama koje se mogu naći na našim planinama i o tome da svako od nas može da preživi na planini neko vreme hraneći se šumskim plodovima i čistom izvorskom vodom.
Tomislav Dimitrijević je govorio svoje stihove koje je napisao inspirisan prirodom i našim planinama. Pričao je o opremi za planinarenje, naglasio je da za početak planinarenja i osvajanja vrhova su potrebne dobra volja i dobre cipele.
Govorili su o planinama koje se nalaze u našem neposrednom okruženju:
GOČ
Na  200 km od Beogrаdа i 31 km od Krаljevа, nаlаzi se plаninа Goč, sа nаjvišim vrhom nа 1124 m. Goč je pristupаčаn sа rаznih strаnа, аli dvа glаvnа putа vode premа njemu: od Krаljevа preko Kаmenice do vrhа Dobre vode i od Vrnjаčke Bаnje do Stаnišinаcа. Površinа Gočа obrаslа je bukovom i jelovom šumom, а zаstupljeni su i gočki bor, hrаst kitnjаk, plemeniti lišćаri i četinаrski egzoti. Prostrаne šume i proplаnci Gočа svojom netаknutom prirodom i čistim vаzduhom povoljno utiču nа аnemične osobe, jаčаnje metаbolizmа i nervni sistem.
Goč obiluje šumskim jаgodаmа i rаznovrsnim lekovitim biljem. Bogаtstvo flore potvrđuju i pčelаri koji ovde iznose košnice sа pčelаmа nа ispаšu. Nа mestu Gvozdаc nаlаzi se veštаčko jezero koje se sаvršeno uklаpа u prirodni аmbijent.
ŽELJIN
Željin je planina u centralnoj Srbiji između Ibra i planina Kopaonik, Goč i Stolovi. Spada u grupu kopaoničkih planina. Pored Rogovske čuke, koja je najviši vrh planine Željin, na udaljenosti od samo 500 metara, nalazi se vrh Ploča sa nadmorskom visinom od 1784m. Ova dva vrha izdižu se sa zapadne strane aleksandrovačke Župe štiteći od vetrova čitavo župsko vinogorje.
Željin je planina koju dosta često posećuju planinari i ostali ljubitelji prirode. Kao jedna od vodom bogatijih planina u Srbiji ima bogat biljni i životinjski svet, obiluje mineralnim izvorima i poseduje izuzetan šumski prekrivač. U prošlosti se na Željinu vadila olovna ruda. Sama planina je relativno pristupačna i može se osvojiti iz dosta različitih pravaca.
Najčešći pravci su iz Mitrovog Polja preko Vranje stene, iz mesta Rokci i Jelakci (nalaze se na putu Aleksandrovac-Jošanička Banja), sa prevoja Karaula u mestu Ploča (na regionalnom putu Aleksandrovac-Jošanička Banja). Pogodnost za osvajanje ovih vrhova i kretanje je postojanje dosta planinskih šumskih puteva.
Posle oko 1.5 sati izlazi se iz šume dolazi se na čistinu odakle se vide oba vrha. Na tom delu često duva jak vetar i zahteva brz izlazak i silazak sa vrha, međutim leti je to polje borovnica pa uspon i silazak mogu da potraju dosta duže. Ovo podneblje je pogodno za uzgajanje malina i kupina, te se lokalno stanovništvo, pored stočarstva, bavi i ovom vrstom voćarske proizvodnje.
GLEDIĆKE PLANINE
 Gledićke planine pružaju se između reke Gruže na zapadu, reke Lepenice na severu, reke Ždraljice i doline Levča na istoku i reke Zapadne Morave na jugu, u pravcu sever-jug, dužinom od 35 km.
Posle Rudnika to su najviše šumadijske planine, koje spadaju u red nižih planina ispod 1000 m nadmorske visine. Najviši vrh je Samar (922 m), a tu su i Jasenovita glava (906 m), Crni vrh (897 m) i Šiljata Stena (868 m). Predeo je talasasto ispresecan, obiluje šumama, livadama i izvorima. Naselja su seoska, raštrkana po dolinama reka i potoka kao i na nižim brdima.
Pešačka staza, dužine 73,5 km, obuhvata veći deo planine, njene najviše vrhove, deo naselja, kanjon Dulenske reke i četiri manastira.
JASTREBAC
Jastrebac ja najviša planina u blizini Kruševca, do koje se stiže preko sela Golovode, Lomnica i Buci. Prostrana visoravan sa veštačkim jezerom leži na oko 650 m nadmorske visine, a od Kruševca je udaljena 20 km. Najviši vrhovi «Đulica» 1491 m i «Pogled» 1481 m, predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Jastrebac ima izvanredne klimatske uslove (osunčanost tokom cele godine, sveže vazdušne struje i nezagađenu sredinu) i upravo zahvaljujuči ovako blagoj klimi i raznolikosti flore i faune, pruža izuzetne mogućnosti za odmor i planinarenje. Predeli Jastrepca atraktivni su za sve ljubitelje prirode – planinare, izviđače, brdske bicikliste i dr.
Jastrebac  je  najšumovitija planina ovog dela Balkana. Odlikuje se obilnom listopadnom i četinarskom šumom i jedinstveno je stanovište belih breza. Planina nudi i korisne šumske plodove posebno pečurke i lekovito bilje, tako da je pravi raj za gljivare i sakupljače lekovitog bilja.
Učenici su imali prilike da pogledaju fotografije sa planinarenja i da postavljaju pitanja. Učenici su se najviše interesovali za: biljni i životinski svet u planinskom ekosistemu, razlike između alpinizma i planinarenja, osećaj kada se osvoji vrh. Kroz razgovor, zanimljive priče i anegdote predstavnici planinarskog društva su uveli učenike u zanimljiv svet planine i planinarenja.
Direktor društva Hranislav Radenković je pozvao ljubitelje prirode za saradnju sa njihovim društvom. Sve informacije o društvu mogu se naći na facebook grupi: https://www.facebook.com/groups/ljukten/?fref=ts

Značaj sprovedene aktivnosti:
Upoznavanje i edukacija dece i nasatavnika kroz tribinu, o planinskim područjima, njihovim vrednostima i problemima.
Razvijanje ekološke svesti o važnosti  planinskih  šuma,  uloge koju  one  imaju,  kao i  njihovog  uticaja na  mere prilagođavanja klimatskim promenama.
Korelacija sa nastavnim sadržajima iz biologije i geografije
Saradnja sa Planinskim društvom „Ljukten“ Iz Trstenika
Na kraju tribine izvedeni su opšti zaključci kao evaluacija obeležavanja ovog dana:
Zdrave planinske šuma – zdravlje celog sveta.
Priroda je veoma inspirativna i ono što se nauči u prirodi teško se zaboravlja,  zato je treba čuvati.
Boravkom u prirodi kao i njenom zaštitom postaje se bolji čovek.
Planine su uzbudljive i nadahnute, u njima se doživljava jedinstveni osećaj neba i zemlje, prostranstva i beskrajnosti…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Prezentacija naših učenica: Dan planina

Sastanak koordinatora Međunarodnog programa Eko-škole

Sastanak ekoloških koordinatora Međunarodnog programa Eko-škole održan je  u Visokoj školi strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije 22.12.2015. u Sremskim Karlovcima.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana obrazovanja iz oblasti zaštite životne sredine (26.01.) 

Povodom obeležavanja Vip ekomotivisanog dana – Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine (26.01.2016.) učenici od 1. do 5.  razreda matične škole priredili su performans na kojoj je poslata jasna poruka donosiocima odluka, privredi, industriji i čitavoj zajednici o potrebi skretanja  pažnje šire javnosti o očuvanju životne sredine. Ovom događaju prisustvovali su direktor škole, koji je i ujedno član opštinskog veća za ekologiju,  nastavnici i učitelji naše škole, kao i svi zaineresovani učenici.
Program je otvorila Ivana Minić učenica 5. razreda koja je na osnovu materijala koji smo dobili za obeležavanje ovog datuma istakla značaj obrazovanja o životnoj sredini, kao i ciljeve održivog razvoja.„26. januara,  širom sveta obeležava se Svetski dan obrazovanja iz oblasti životne sredine tim povodom smo se mi dana okupili kako bi dali svoj mali doprinos očubanja životne sredine.
Obrazovanje o zaštiti životne sredine predstavlja satalan  proces koji ima za cilj da probudi u ljudima svest o problemima u životnoj sredini i to kako na globalnom nivou tako i u lokalnoj zajednici, odnosno, u okruženju u kojem čovek neposredno živi. Međunarodni program Eko-škole u koji je uključena i naša škola  je jedan od 5 programa Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini, sa sedištem u u Danskoj, čija je osnovna svrha razvoj svesti o potrebi očuvanja životne sredine.
Obrazovanje o zaštiti životne sredine nastoji da prepozna  odnose  između čoveka i životne sredine, da prezentuje skladan odnos između čoveka i prirode kroz održivi razvoj, sa ciljem da se sadašnjim i budućim generacijama omogući kvalitetan život u prirodnom okruženju.Čovek utiče na svoje okruženje sve više u negativnom smislu: postoji opasan nivo zagađenja, vazduha, vode, zemljišta, čime se narušava prirodna ravnoteža i dovodi do prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa  i ozbiljnih štetnih uticaja na fizičko, mentalno i socijalno stanje čoveka.
Ljudi sami po sebi predstavljaju društveno bogatstvo, razvijaju nauku i tehnologiju i kroz svoj naporan rad, stalno transformišu sopstvenu okolinu. Dostignut je trenutak u istoriji kada se moraju pokrenuti ekološke  akcije širom sveta. Neznanjem ili ravnodušnošću može biti izazvana ogromna i nepopravljiva šteta životnoj sredini na planeti Zemlji, od koje zavise životi bića i dobrobit ljudi.
Glavni cilj obrazovanja o životnoj sredini je razvoj svesti kod ljudi, da je potrebno stalno  uključenje u očuvanje i zaštitu životne sredine. Potrebno je naučiti ljude da se korektno odnose prema životnoj sredini, a ne samo da prirodu koriste kao resurs. Neophodno je stvoriti i nove modele održivog razvoja i poći od toga da male akcije kao što je ova naša danas,  imaju pozitivan uticaj na razvojanje ekološke sveti i zaštitu  životnu sredinu.“
Potom su učenici 4. i 5. razreda izveli predstavu „Ekološka pravila „ . Ovom predstavom su poslali jasnu poruku prisutinima o značaju očuvanja i zaštite životne sredine kao i širenju sveti o poštovanju ekoloških pravila.
Učenici 3. razreda su sa svojom učiteljicom na orginalan način iskomponovali pesmu „ Ekološka azbuka„ po tekstu Lucije Tasić i time nas podsetili da je potrebno naučiti ljude da se korektno odnose prema životnoj sredini, a ne samo da prirodu koriste kao resurs.
Nastupili su potom recitatori sa pesmicama koji su na svojsten način dočarali carstvo prirode, kao i podizanje nivoa obrazovanja iz oblasti zaštite životne sredine.
Na video projektoru svi prisutni su imali priliku da pogledaju film „Moć vode“ koji su snimili učenici 7. razreda, tema filma je istraživanje o zdravoj pijaćoj vodi.Na smom kraju smo se malo razveselili uz „Zelenu pesmu“ –  https://www.youtube.com/watch?v=z_A2l0zcoz0&hd=1&ab_channel=sa%C5%A1ajovanovi%C4%87 .
Učenici su sa učiteljicom Ljiljanom Đurđević je kroz razgovor izveli zaključke o značaju sprovedenih aktivnosti za obrazovanje iz oblasti životne sredine. Učiteljica je ovom prilikom naglasima da:
“Obrazovno – vaspitni proces u funkciji zaštite i unapređivanja životne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o čovekovoj sredini u toku čitavog života. I ima  za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama čovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj.  Na osnovu ovih odnosa čovek težiti očuvanju i unapređivanju sredine. Ekološko obrazovanje treba da pruži veoma sigurna znanja o osnovnim ekološkim pitanjima savremenog društva, razvija kritički stav prema rastućoj degradaciji životne sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa.”

Završila je citatom Nikole Tesle: “ Nema stvari koja bi bila tako vredna proučavanja kao priroda.”

Značaj sprovedene aktivnosti:
Kroz sprovedene aktivnosti učenici su kritički ocenili lične postupke, a takođe i postupke drugih prema životnoj sredini; sagledali su pravila individualnog ponašanja prema životnoj sredini. Pa su na osnovu stavova zaključili:
da treba negovati ljubav prema prirodi i osećanje dužnosti da čuvaju i zaštite prirodu
da se treba aktivno uključiti u očuvanje, unapređenje i zaštitu životne sredine u kojoj žive
 da moraju biti odgovorni  i racionalno koristiti odlaganje različitih otpadnih materijala u svakodnevnom životu
da svako od nas mora  lično da se  angažuje u zaštitu životne sredine

Izveštaj o aktivnostima sa fotografijama: Izvestaj o realizaciji aktivnosti_Obeležavanje Svetskog dana obrazovanja iz oblasti zaštite životne sredine

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana energetske efikasnosti (04.03) 

Vip ekomotivasani dan – Svetski dan energetske efikasnosti , u našoj školi je obeležen kao javni čas fizike za učenike od 5. do 8. razreda. U uvodnom delu javnog časa nastavnica fizike je objasnila istorijat i značaj obeležavanja ovog dan. Predavanje nastavnice se nalazi u prilogu izveštaja.
Nastavnica je potom uputila učenike da pogledaju  video klip „Energetska efikasnost u Srbiji i zaštita prirode“ (https://www.youtube.com/watch?v=gHCblCENg6I) i da sagledaju mogućnosti GDE sve trošimo energiju i na koji način.  Na osnovu odgledanog video klipa učenici su diskutovali gde se sve troši energija i na koji način i na koji način oni mogu da utiču na lokalnu sredinu da bi de racionalno koristila energija.
Potom je nastavnica najavila sledeće video klip „Energetska Efikasnost – Čas na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine“ (https://www.youtube.com/watch?v=roMPLy7L9Ng) i „Energetska efikasnost u stanu“ (https://www.youtube.com/watch?v=NlezdrizblM) u kojima su učenici trebali da analiziraju KAKO  i KOLIKO trošimo energiju. Kroz edukativnog „tatu štedišu“ učenicima je bilo lako da predlože mere kojima će uticati na „trošimire“. Učenici su kroz sagledavanje opšteg stanja potročnje energije i  diskusiju predložili mere štednje energije u domaćinstvu, koje mogu i sami primeniti:
Štednja energije pri osvetljenju:
ne ostavljajte upaljeno svetlo kada izlazite iz prostorije
zamenite sijalice štedljivim sijalicama.
koristite što više prirodno svetlo.
Štednja energije pri grejanju:Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti izolaciju spoljnih zidova i krovne površine
Prozore i vrata sa lošim dihtovanjem potrebno je zameniti ili obložiti zaptivnim trakama.
Obezbedimo što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela.
TA peć treba puniti kada je jeftina stuja.
Potrbno je redovno održavati grejnu instalaciju.
Umerenim uključivanjem električnih grejnih tela može se uštedeti najviše energije.

Štednja energije u kuhinji:

Ne držati frižider otvoren više nego što je potrebno, ne postavljajte ga blizu grejnih tela redovno uklanjajte naslage leda uštedeli električnu energiju i sačuvati ispravnost uređaja.
Ringlu štoreta treba birati prema veličini posude za kuvanje, koristite poklopac pri kuvanju, ringlu podesite na manji stepen jer tako trošimo manje energije i skraćuje vreme kuvanja.

Štednja energije u kupatilu:
 Mašinu za veš uključiti kada je puna, prati veš na što nižoj temperaturi jer time štedite energiju, a i novac.
Pri kupovini novih električnih uređaja birajte najviši energetski razred (A), jer on odgovara najmanjoj potrošnji energije.
Termostat bojlera podešavamo na temperaturu od 50 do 60°S, uključivati ga samo po jeftinoj tarifi, jer je tada četiri puta jeftinija struja. Isključite bojler kada na duže vreme napuštate stan, redovno čistite kamenac na grejačima jer ćete smanjiti račune za struju.

Zatim je usledio video klip „Obnovljivi izvori energije“ (https://www.youtube.com/watch?v=QzQ6Z2HhkP4). Kroz ovaj video učenici su trebali da uoče prednost korišćenja obnovljivih izvora energije. Nastavnica je naglasila da je energetska efikasnost u tesnoj vezi sa ublažavanjem klimatskih promena i korišćenjem obnovljivih izvora energije, kad i gde je to moguće.

Posle emitovanja video klipa učenici su diskutovali na temu obnovljivih izvora energije i definisali prednosti ovih izvora energije u odnosu na neodnovljive izvore.

Prednosti energije vode:
hidroenergija se stalno obnavlja (padanjem kiše i snega)
hidroelektrane ne zagađuju okolinu
hidroelektarane su pouzdane u radu jer imaju akumulaciono jezero i mogu se pustiti u pogon pri potrebi.

Prednosti energije sunca:
dobija se besplatna električna energija i toplota
sučevi kolektori ne zagađuju okolinu, njihov rad je siguran i tih
energija se proizvodi na mestima gde se troši
Sunce je trajan izvor energije.

Prednosti energije vetra?
 helioelektrane ne zagađuju okolinu
zemlja oko helioelektrana može se koristiti u bilo koje svrhe
električna energija dobijena iz helioelektrane je jeftinija od ostalih vidova energije.

Prednosti energije biomase:
 biljni i životinjski otpad se može koristiti kao biogorivo
 značajno se smanjuje količina otpada koja se odlaže na smetilišta
 bioplinske elektrane sprečavaju ispuštanje štetnog plina metana u okolinu i koriste ga za proizvodnju električne energije
 biomasa ne zavisi od vremenskih prilika, pa se može koristiti u svakom trenutku.
Nastavnik tehničkog  Miroljub Milosavljević je podsetio učenika da je obeležavanje ovog dana u direktnoj korelaciji sa nastavom iz tehničkog i informatičkog obrazovanja u 5 i 7. razredu iz oblasti „Energetika“ i  naveo mogućnosti za korišćenjem obnovljivih izvora energije u našoj zemlji.
Naveo je pogodne lokacije ya izgradnju vetroelektrana: Istočni delovi Srbije – Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh, zatim  Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi se mogle utvrditi mogućnosti za  izgradnju vetrogeneratora, Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom.
Srbija ima dobre uslove za korišćenje solarne energije. Sunčeva energija se potencialno najbolje može iskoristiti za sanitarne vode i grejanje prostora i to na lokaciji Južne Srbije. EPS planira da izgradi 10 MW postrojenje na Zlatiboru.
Geotermalni izvori energije kod nas su u Vranju, Šapcu, Kuršumliji, Raškoj i Apatinu. Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla ostvariti korišćenjem izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 216 MWt, što je jednako količini od oko 180.000 tona ekvivalentne nafte.
Hidroenergetski potencijal u Srbije se najveći u odnosu na druge izvore energije. Nastavnik je potom podsetio učenike na hidroelektrane koje u Srbiji godišnje proizvedu  око 9.180 GWh: Dunav (Đerdap I, Đerdap II), Drina (Zvornik, Bajina Bašta), Lim (Bistrica, Potpeć), Uvac (Uvac1, Kokin Brod), Zapadna Morava (Ovčar Banja, Međuvršje), Vlasina (Vrla).
Čas je završila nastavnica fizike sledećim rečima: „Energija je danas važna priča u Evropi, a vi u njoj imate glavnu ulogu. Tako je lako – jednostavnim gašenjem svetla i električnih uređaja možeš pomoći u borbi protiv klimatskih promena i sačuvati energiju za budućnost. Budite energetski efikasni ui utičite na vaše najbliže da vam se priključe u toj misiji. Razmislite…“

Značaj sprovedene aktivnosti:

Korelacija nastavne teme i povezivanje nastavnih sadržaja iz fizike, TIO sa vannastavnim aktivnostima
Razvijanje svesti kod dece o racionalnom korišćenju energije
Sagledavanje problema i posledice koje izazivaju klimatske promene, kao i načine kako da usporimo tu posledicu.
Upoznavanje sa načinima i mogućnostima korišćenja obnovljivih izvora energije.
Predlaganje mera na koji načim i mi sami možemo biti energetski efikasni.
Podučavanje i drugih da štede energiju.

Izveštaj o aktivnostima sa fotografijama: Izvestaj o realizaciji aktivnosti – Svetski dan energetske efikasnosti

Prezentacija sa časa informatike: Kako stedimo energiju

Akcija Svetskog fonda za zaštitu prirode „Sat za našu planetu“ (19. mart)

U subotu 19. marta 2016. godine u 20:30 časova u OŠ “Rade Dodić” Milutovac i većini lokala i porodičnih kuća u Milutovcu i okolnim selima , na sat vremena su bila isključena svetla, čime smo podržali akciju “Sat za našu planetu” koju organizuje Svetski fond za prirodu.
Akciju smo realizovali u saradnju sa opštinom Kruševac i zamenicom gradinačelnika grada Kruševca Draganom Milićević. Povodom ove akcije dobili smo promo postere i nalepnice.
Akcija „Sat za našu planetu“ je jedna od ekoloških aktivnosti koja je motivisala učenike i radnike škole da se aktivno uključe i da svoje ekološke aktivnosti prošire na lokalnu zajednicu. Aktivnosti koje smo realizovali:

–           Učenike, radnike škole i meštane o akciji smo obavestili postavljanjem plakata na javnim mestima u Milutovcu i okolnim selima.

– Članovi eko patrole formirali su flajere i podelili roditeljima i meštanima.

–           U obaveštenju koje je namenjeno učenicima predočen je značaj obeležavanja ovog dana. Ovo je samo mali podsetnik da zajedno možemo uticati da menjamo navike i da male promene mogu pomoći stvaranju humanijih odnosa u budućnosti.

– Na časovima odeljenjskog starešine za učenike su organizovana edukativna predavanja. Ovim aktivnostima učenicima i meštanima je poslata poruka da možemo uticati na klimatske promene i na prekomernu potrošnju ograničenih prirodnih resursa. Dežurni učenici, u petak 18. marta, su sve posetioce škole pozvali da se priključe ovoj akciji.

Značaj sprovedene aktivnosti:
razvijanje ekološke svesti o štednji energije i korišćenju prirodnih resursa
podsticanje učenika i meštana na menjanje navika  i da male promene mogu pomoći stvaranju humanijih odnosa u budućnosti.

Za aktivno učešće u ovoj akciji naša škola je dobila zahvalnicu: zahvalnica

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana vode (22.03)    

Povodom obeležavanja Vip ekomotivisanog dana –  Svetskog dana vode 22.3.2016. održan je javni čas za zainteresovane učeneike od 5. do 8. razreda.
Prehodne nedelje učenici su dobili zaduženja da prema svojim mogućnostima uzmu učešće u obeležavanje Svetskog dana vode. Za tu priliku imali su da izaberu jednu od sledećih kategorija:
Likovni rad (plakat na temu zaštite i zagađenja vode)
Poezija (napiši pesmu na temu – Voda)
Literarni rad (tema: Kad bi voda govorila)
Fotografije zagađenih i nezagađenih reka našeg kraja
Vest ili izveštaj o zagađenosti u našoj okolini
Za vreme 6. časa održan je javni čas na kome su učenici prezentovali svoje radove.
Uvodnu reč o značaju obeležavanja ovog dana dala je nastavnica hemije i postakla učenike na ražmišljanje koliko je naša životna sredina u opasnosti.

20160324_131501

Kroz predavanje nastavnica hemije je stavila akcenat na:
Vodu kao izvor života na Zemlji
Kruženje vode u prirodi
Značaju vode
Naglasila je: „ Glavni prioritet 21. veka jeste očuvanje preostalih čistih zaliha vode i smanjenje zagađenja u procesu eksploatacije, jer čovek i sav živi svet zavise od količine i kvaliteta dostupne vode. Stručnjaci pozivaju na tkz. „plavu revoluciju“, a svako od nas može svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici da štiti i štedi vodu.“
Potom su učenice 6. razreda u okviru projekta na građanskom vaspitanju napravile su i prezentovale pano na temu zagađenosti reka našeg kraja. Ovom prilikom one su predložile neke od mera za zaštitu naših vodotokova.
Kažnjavati one koji bacaju smeće u reke
Pokrenuti akciju čišćenja rečnih korita
Pored rečnih tokova postaviti tablu upozorenja „Ne bacati smeće“.
Završetkom njihovog projekta iz GV neke od ovih mera biće realizovane.
Čas se nastavio čitanjem poezije učenika 5. i 7. razreda. Kroz stihove su deca značaj čistih voda.
Potom je usledilo čitanje literarnih radova na zadatu temu. Nakreativniji u pisanju su bili učenici 5. i 7. razreda. Radovi koji su izabrani za najbolje, nalaze se u prilogu izveštaja.
Učenicima je prikazan video snimak skorašnjih poplava u Trsteniku (https://www.youtube.com/watch?v=lwXTfSF3EV0),  kao i film učenika 7. razreda „Moć vode“.
Učenice 8. razreda iznele statističke podatke o značajnim činjenicama i stanju vode u našoj zemlji. Na samom kraju učenici su na osnovu sveukupnog saznanja o vodi predložili mere zaštite vode u našem kraju:
Uspostaviti saradnju sa mesnom zajedniom i komunalnim preduzećem u Velikoj Drenovi.
Kroz tribine i predavanja edukovati meštane o značaju očuvanja vode, kao i posledicama zagađenja.
Širiti svest o značaju zdrave pijaće vode, koje sve manje.
Priključiti se projktu na časovima GV, i pomoći iz u realizaciji projekta.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Voda

U oblaku plavi
u reci se kupa,
biserna i sveža
sija poput sunca.

Dođe nam ko rosa,
kao kapi kiše
bez nje se ne živi,
bez nje se ne diše.

Čuvajmo to blago
štonam život daje
da ga ima više,
da nam duže traje.

Sve dok vode ima
biće i života,
sačuvajmo je, zato
od raznih strahota.

Elena Trošić, 7. razred

Kad bi voda govorila

            Kad bi voda govorila šta bi nam rekla? Da li bi nas grdila kao njene neprijatelje koji je svakom prilikom zagađuju ili opet sagnula glavu pred nama kao verni sluga svom gospodaru? Da li joj smeta sav otpad koji ta nemarna stvorenja ljudi bacaju u nju?

Ova divna priroda nezamenljiva je u životima svih nas, a opet mi malo kada govorimo o njoj. Kada bi voda govorila, rekla bi sve ono što joj nanosi bol. Rekla bi da ima onih koji čuvaju ovo bogatstvo, oni koji su svesni šta znači svakodnevna potreba svakog čoveka. Kada bi voda govorila, da li bi zamolila da je ne trošimo u prekomernoj količini? Da li dan možete da zamislite bez čaše vode, bez tuširanja, bez čiste garderobe ili vašeg omiljenog kuvanog jela? Da li nam je ova ljubav koja teče nekad prigovorila? Ne, nikada ni beće. Kao i u životu, čak i kada zi se najgore prepreke nađu na putu, moraš biti nezaustavljiv, kao voda.

I pazi šta govoriš, jer treba da ti bude jasno da ima onih čije reči možemo samo zamisliti, onih koji ne prigovaraju i ne hvale.

Nevena Blagojević, 7. razred

Kad bi voda govorila

                U mnogim situacijma pomislimna ono „šta bi bilo, kad bi bilo“. Misli nam onda zalutaju u neki bolji i lepši svet. Odvedu nas tamo i usne za bar na tren naš život iz bajke bude prelak. Mada sva ta naša razmišljanja i neke lude želje , nikad se neće ostvariti. Sve ovo pokreće mašta, a ja ću probati da vam opišem šta bi vam voda rekla, kad bi imala tu moć.

Život bez vode je nezamisliv, bez nje živa bića ne bi ni postojala, zemlja bi bila pusta. Međutim, čovek nije ni svesan svega toga. Iz dana u dan uništava prirodu kao da i sam nije postao od nje. Voda je dobar sluga, ali loš gospodar. Čovekovo ružno ponašanje prema prirodi, ona osvećuje raznim poplavama, ali i sušama. Kada bi voda govorila, svi ljudi bi se postideli i ne bi imali odgovor na pitanje čime je ona to zaslužila. Danas u 21. Veku, živi se brzo. Mladi umiru, mi ne razumemo razlog toga. Bacamo smeće, uništavamo šume. Svakako kada bismo se malo potrudili uslovi za život bi bili kvalitetniji. Za koju godinu postaćemo siromašni kiseonikom, uzrok tome su svi oni štetni gasovi iz automobila, dim iz velikih fabrika i sve one velike deponije. Ali problem nije samo kiseonik već i nezagađena voda, koje je sve manje. Iako ne govori voda nas na različite načine upozorava. Toga niko nije svestan. I dalje nastavljamo po starom. Umesto da joj budemo zahvalni, mi je zagađujemo. Nezahvalni smo zato će nam ona sve to kad-tad vratiti.

Život, odnos čoveka prema prirodi postaje sve hladniji. Koliko mogu potrudiću se da ne zagađujem svoju okolinu. Ne mogu da razumem one koji čine suprotno, probaću da utičem i na njih. Voleo bi kada bi voda  govorila, postala čovek. Voda me nikada ne bi razočarala i uvek bi mogao da računam na nju. Bila bi zaista moj najbolji prijatelj.

David Bradić, 5. razred

U okviru nastavnog predmeta Svet oko nas u 3. razredu, učiteljica je održala čas povodom obeležavanja Svetskog dana vode.
U uvodnom delu časa, učiteljica je predočila značaj i očuvanje zdrave vode. A nakon toga je pozvala učenike da naprave izložbu svojih likovnih radova na temu   Gde sve u prirodi ima vode, i objasne značaj vode na njihovim crtežima.
U glavnom delu časa sprovedene su ogledi na temu voda.  Učenici su podeljeni u tri grupe. U okviru grupa izvode sledeće aktivnosti:
1. grupa:  Izvodi ogled o providnosti vode i drugih tečnosti.
Potreban materijal: 6 čaša, voda, mleko, ulje, med. vino, alkohol;
Učenici treba da zaključe da nisu sve tečnosti jednako providne i da se dele na providne, manje providne i neporovidne;
Na pitanje:  Kakva je razlika u providnosti između pijaće vode i zagađenje vode iz reke?
Učenici su zaključka da je pijaća voda zdrava i providna, a da voda u našim rekama je zagađena i skoro neprovidna. Zato treba očistiti naše reke, kako bi im se varatio živi svet (ribe, rastinje, alge…)
2. grupa: Izvodi ogled o gustini tečnosti.
Potreban materijal:  3 čaše, ulje, voda, med;
Učenici treba da zaključe  da se tečnosti razlikuju po gustini, neke tečnosti imaju manju, a neke veću gustinu. Tečnosti sa manjom gustinom  plivaju na tečnostima sa većom gustinom.
Na pitanje:  Šta mislite šta će se desiti kada u reku prospe ulje iz automobila?
Učenici dolaze do zaključka da će ulje plivati na površini vode, čime će zagadite vodu u reci I ugroziti živi svet u njoj.
3.grupa: Izvodi ogled o rastvaranju u tečnosti – izvodi oglede o rastvaranju u tečnosti – tečnosti kao rastvarači.
Potrebno im je: čaša vode, ulje, šećer, mastilo (patrona za penkalo), kašika i zrna bibera. Učenici treba da zaključe da su tečnosti dobri rastvarači i da se materije u njima rastvaraju.
Povezivajući sa svakodnevnim životom, upitani su: Šta se dešava sa sredstvima koji vaši roditelji koriste u poljoprivredi? Da li se rastvarsju u vodi? A šta se dešava sa plastičnom flašom koji bacimo u reku?
Učenici zaključuju da će se sredstva koja se koriste u poljoprivredi rastvoriti u vodi, dok će plastična flaša dugo, dugo godina stajati u vodi nerazgrađena. Složili su se da i jedno i drugo zagađuju naše reke i utiču na zdravlje ljudi, životinja itd.
Završna aktivnost:  Izveštavanje po grupama i zapisivanje zaključaka do kojih su grupe došle.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Značaj sprovedene aktivnosti:
Učenici su sagledali značaj zdrave i čiste vode
Razvijanje ekološke svesti o skladištenju i reciklaži otpada
Širiti pozitivne ideje o zaštiti vodotokova (čišćenje korita reka, table upozorenja…)
Uticati na razvijanje sveti o štednji i načinima štednje vode.

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana planete Zemlje (22.04.)  

Eko reporteri naše škole Nevena Planjanin, Mirjana Savić, Anja Jovanović, učenice 8. razreda pripremile su članak o značaju obeležavanja ovog dana. Na velikom odmoru ispred škole učenicima od 1. do 8. razreda procitale su svoj članak.
Potom su pozvani svi učenici da daju svoj doprinos u obeležavanju ovog značajnog dana za našu planetu kroz akciju čišćenja školskog dvorišta i puta od škole do centra sela.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Akcija je uspešno realizovana za vreme 6. časa.
Pojedini predmetni nastavnici su imali tematske časove povodom ovog dana. Govorilo se o zanačaju očuvanja planete zemlje i prirodnih resursa, na časovima:
Hemije – Nastavna jedinica: Voda
Tehničkog i informatičkog obrazovanja –  Nastavna jedinica: Izvori energije
Priroda i društo – 1. razred –  Nastavna jedinica: Moj herbarijum
Srpski jezik – 3. razred – Nastavna jedinica: Da imam čarobnu moć
Muzička kultura – Nastavna jedinica: Eko pesme
Likovna kultura 1. i  3. razred – Nastavna jedinica: Reciklažne uskršnje korpice
Povodom Dana planete Zemlje naši vredne eko patrole napravile su pano pod nazivom „Mi smo ekomotivisani“. 20160428_15133320160428_151339

Mlađi razredi su zasadili cveće i obnovili naš eko voz u parku škole.
U holu škole naptavljena je izložba modela pripremljenih za eko paket kreativni konkurs.20160428_151259

Značaj sprovedene aktivnosti:

Upoznavanje dece sa potrebom očuvanja  planete  Zemlje  i  mogućnostima  smanjenja  negativnih  uticaja čoveka  na  životnu  sredinu
Razvijanje svesti kod učenika o odlaganju i skladištenju otpada, kroz akciju čišćenja dvorišta.
Saradnja sa lokalanom zajednicom i davanje primera dobre prakce očuvanja prirode kroz akciju čišćenja puta od škole do centra sela.

Sa malim zakašnjenjem zbog obaveza, a povodom Dana planete Zemlje članovi kolektiva naše škole sproveli su
akciju čišćenja školskog paraka, pod nazivom: Mi smo ekomotivisani, a vi?
U školskom parku odstaranje su suve i bolesne grane sa drveće, kompletno fontata i rastinje oko nje, okopane su
cvetne leje i zasađeno cveće. Cveće su za ovu akciju donirale porodice Stošić, Jovanović i Zarić, koje se bave
proizvodnjom cvetnih i ukrasnih sadnica. Slike govore više od reči, koliko se radilo i koliko smo ekomotivisani
u ovoj maloj seoskoj školi. Fotografije možete pogledati u objavi na facebook strani naše škole:
https://www.facebook.com/media/set/?set=oa.10154176567450127&type=1

     преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana ptica i drveća (10.05)  

Povodom Dana ptica 10. maja na časovima tehničkog i informatičkog obrazovanja u okviru teme konstruktivnog modelovanja, učenici su izrađivali kućice za ptice.
Nastavnik je učenicima kroz uvodno predavanje objasnio značaj obeležavanja Svetskog dana prica.
10. maj se svuda u svetu obeležava kao Dan ptica i drveća. Intenzivni razvoj industrije i mnoge aktivnosti u korist lagodnijeg života ljudi  dovele su do ugrožavanja prirodne sredine. Sečom drveća i drugim aktivnostima uništavaju se prirodna staništa, izvori ishrani. Broj vrsta ptica u staništima je sve manji, kao i ostalih vrsta flore i faune.

Veliki broj ptičjih vrsta je osetljiv na promene u životnoj sredini. Klimatske promene, zagađenja, promene u biljnom pokrivaču, ekstremni vremenski uslovi su faktori koji se mogu negativno odraziti na njihova prirodna staništa, smanjenje populacija i promene navika. Svetski dan ptica omogućava da se pored značaja očuvanja ptica ukaže na zaštitu prirode i životne sredine kao zajednički zadatak i odgovornost svih nas, zato ćemo mi danas dati svoj doprinos obeležavanju ovog dana izradom kućica za price. Kućice ćemo postaviti u školski park. Time ćemo privući ptice da nađu svoje stanište u našem školskom parku.
Grupe učenika su dobili različite crteže kućica za price i počeli sa radom. Sa puno kreativnosti, mašte i volje da se pomogne ptica i zaštiti prirode iznikli su nove makete kućica za ptice.
Posle nastave nastavnik sa grupom učenika i domarom škole postavili su kućice za ptice u školski park.
Istog dana u izdvojenom odeljenju u Riljcu, kroz slobodne učeničke aktivnosti, učenici mlađih razreda zajedno sa roditeljima i učiteljicama izrađivali su kućice za ptice.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana reciklaže (17.05)

Povodom Svetskog dana reciklaže nastavnica Sanja Stepić je održala zajednički dvočas  građanskog vaspitanja u  5. i 6. razreda. U uvodnom delu časa nastavnica je objasnila učenicima značaj obeležavanja ovog dana. Govorila je da se svakog 17. maja širom sveta obeležava se Međunarodni dan reciklaže koju je proglasio UNESCO. Pod pojmom reciklaža podrazumeva se proces prerade već upotrebljenog materijala da bi se ponovo koristio u iste ili slične svrhe.  Organizacije i institucije koje se bave životnom sredinom organizuju razne kampanje, edukacije, aktivnosti kojima utiču na svest i navike građana, a mi ćemo svoj doprinos dati kroz radionice gde ćemo izrađivati predmete od reciklažnih materijala. Korišćenje biorazgradivih umesto plastičnih kesa ili proizvoda od recikliranog materijala smanjuje zagađenost i sprečava dalje narušavanje prirodne sredine. Na proizvodima na kojima postoji znak reciklaže zači da se mogu reciklirati i ponovo koristiti. (Nastavnica je učenicima pokazala napravljen model znaka za reciklažu). Međutim, mnogo veću opasnost predstavlja elektronski otpad koji se svakodnevno povećava. Umesto bacanja starih televizora, kompjutera, mobilnih telefona i drugih aparata reciklažom se smanjuje broj opasnog, toksičnog otpada, a na taj način čuva planeta Zemlja za generacije koje dolaze. Potom su nastavnica hemije i ekokorsinator zajedno sa nastavnicom građanskog podelili učenike u tri grupe. Svaka grupa je imala za zadatak da od reciklažnog materijala izradi neki predmet. (foto galerija u prilogu).

U izdvojenom odeljenju u Riljcu učiteljica je sa svojim učenicima na času slobodnih aktivnosti govorila o značaju reciklaže i ponovnog korišćenja upotrebljenih sirovina.
Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
U  materijale za recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.
Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, Npr. poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. Takođe, pravljenje komposta od organskih ostataka je još jedan dobar primer recikliranja. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.

Učenici su potom navodili još primera za reciklažu iz svakodnevvnog života. Učiteljica je onda podelila učenicima novinski papir i dala im uputstva , da će i oni danas biti mladi recikleri i praviti ukrasne korpice.

Značaj sprovedene aktivnosti:

Učenici zajedno sa nastavnicima izveli su sledeće zaključke:

Reciklažom se postižu sledeći ciljevi:
štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porekla i ima ih u prirodi u ograničenim količinama)
štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent,a reciklažom se štiti životna sredina)
otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala zahtevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mestima).

Učenički radovi – Foto galerija

преузимање (1)Vip Eko motivisani dan: Svetskog dana biodiverziteta (22.05) 

Obeležavanje Vip ekomotivisanog dana – Svetskog Dan biodiverziteta u našoj školi obuhvatao je aktivnosti od četvrtka 19.05. do ponedeljka 23. 05. Učenici mlađih razreda (od 1. do 4.) i učenici starijih razreda (5. i 6.) koji pohađaju građansko vaspitanje dali su svoj doprinos obeležavanju ovog dana pravljenjem i postavljanjem hranilica za vrapce. Hranilice za vrapce učenici su pravili od reciklažnih  materijala. Napomenućemo da smo u našem školskom parku I dvorišti izdvojenog odeljenja u Riljcu postavili drvene hranilice za price koje su učenici na časovima TIO pravili povodom Dana prica, koji smo obeležili 10. maja.

Učiteljica 3. razreda Snežana Marković učenicima je pojasnila značaj obeležavanja ovog dana: „Međunarodni dan biodiverziteta (biološke raznovrsnosti) obeležava se 22. maja da javnost podseti na ugroženost raznolikosti živog sveta na planeti i značaj njenog očuvanja. Povodom ovog dana i u Srbiji je 2012. organizovano nekoliko manifestacija.
Međunarodni dan biodiverziteta ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija kako bi se zaustavilo izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji. Već dvanaest godina, ovaj dan se obeležava kao podsećanje na 22. maj 1992, kada je u Najrobiju usvojena Konvencija o biodiverzitetu, međunarodni dokument kojim su se države širom planete obavezale da štite raznolikost živog sveta.
Pojam biodiverzitet najelegantnije se na srpski jezik prevodi kao biološka raznovrsnost i odnosi se na rasprostranjenost živih vrsta, ali i gena i ekosistema u nekom području ili na celoj planeti. Biodiverzitet je mera zdravlja jednog ekosistema – što je raznolikost vrsta veća, životna sredina je manje ugrožena.
Međutim, prema podacima Ujedinjenih nacija, opstanak na Zemlji je ugrožen za više od 34.000 vrsta živog sveta, a blizu 16.000 vrsta je direktno pred izumiranjem. Ovim se narušavaju životna staništa i, na kraju krajeva, utiče se i na opstanak čoveka. Stoga je neophodno preduzeti čitav niz mera kako bi se spasile vrste koje nestaju.“
Učenici su u navedenom period na časovima slobodnih učeničkih aktivnosti I likovnog vaspitanja pravili hranilice za vrapce. Stariji razredi 5. I 6. na časovima građanskog vaspitanja, takođe su bili kreativni I maštoviti I prikljičili se akciji mlađih u pravljenju hranilica. Učenici 3. razreda napravili su panoe: Ko je kriv što ih više nema, Delovanje čoveka na okruženje, i 12 ekoloških zapovesti.
Učenici 5. I 6. Razreda su na času gađanskog vaspitanja prvo pogledali  edukativni film “Poslednja oaza” – Petra Lalovića   https://www.youtube.com/watch?v=R_RblwOlbNw
Učenici su zaključili da je živom svetu na zemlji potrebna pomoć. Da je priroda jedna velika oaza koju treba negovati I čuvati. Složili su se da poslušaju reči Petra Lalovića na kraju filma koji kaže: “Ali sve što se ovde dešava normalno je to je prirodna seklekcija, koja ne sprečava nastajanje vrsta već ih jača. Došli smo pod uslovom da ne poremetimo odnose koji tu od vajkada postoje. Napustimo oazu sa željom da civilizacija ne uništi poslednja uporišta ovih stvorenja. Pustimo ih da žive, jer postoji opasnost da jednog dana čovek ostane sam na ovom svetu.“
Potom su učenici pravili hranilice za vrapce, motivisani da pomognu živim stvorenjima u našem parku.
Hranilice su punili žitaricama koje su prikupili u ovom period. Našla se tu: pšenica, kukuruž, ječam, ovas, suncokret, raž…Tako da će price stanarice našeg parka biti posebno zadovoljne…

Značaj sprovedene aktivnosti:
-razvijanje svesti kod učenika o odnosima u prirodi
-negovanje i čuvanje šarenolike lepeze biljnog i životinjskog sveta
-edukacija o zaštititi vrsta koje nestaju

 

преузимање (1)Projekat Vip  Eko reporteri 2016.

Interesovanje učenika za  projekat Vip eko reporteri u našoj školi je bilo veliko. Učenici su tragali za idejama sa fotoaparatom u ruci istražujući životnu sredinu. Uočavali su prednosti i nedostatke sredine u kojoj žive. Sve to predstavili su kroz zanimljive eko priče. Radovi naših učenika koji su poslati na kunkurs Vip Eko reporteri 2016:

Video radovi:

  1. Moć vode – učenici 7. razreda – Miljana Todorović, Lazar Mirković, Luka Veljković, Miroslav Dodić, Tijana Cvetković, Branka Koldžić, Brankica Mačužić.

Video je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=2_T9VppIWQU&feature=youtu.be&hd=1&ab_channel=%D0%92%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

  1. Pitanja i problemi zaštite životne sredine – učenici 7. razreda – Miljana Todorović, Tijana Cvetković, Branka Koldžić, Brankica Mačužić, Lazar Mirković, Jovan Jovanović, Veljko Jugović, Branimir Spasojević, Mihajlo Marković.

Video je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=7MHBId1Z0us&feature=youtu.be&hd=1&ab_channel=%D0%92%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

  1. Voda je dobar sluga, ali loš gospodar – učenica 7. razreda – Miljana Todorović

Video je na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=OwrjgC5k9gA&hd=1&ab_channel=%D0%92%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Hvala svim učenicima koji su bili ekomotivisani i sa nama podelili svoju eko priču. Nagrađeni radovi iz naše škole su:
*  Čuvajmo našu malu oazu – Nikola Nikolić, Stefana Adžić, Aleksandra Drašković. U kategoriji „članak“ osvojili su 3. mesto.
*Priroda očekuje lepši poklon_Irena Dzekic. U kategoriji „fotografija2 Irena je osvojila 3. mesto.
Sve čestitke našim učenicima. Više o rezultatima pogledajte na sajtu Vip ekomotivacija .

Projekat Eko paket 2016.

U našoj školi realizuje se aktivnosti u okviru projekta Eko paket. Učenici i radnici škole prikupljaju upotrebljenu tetra pak ambalažu. Svake srede učenici za užinu imaju proizode pakovane u tetra pak tako da svi učenici su obučeni da odlažu upotrebljeni tetra pak i svake nedelje se prikupi oko 5kg tetra pak ambalaže. 20160428_151317

Članovi eko patrole naše škole su napravili eko kutiju za prikupljanje tetra pak ambalaže koja se nalazi u holu školu i u koju učenici odlažu tetra pak ostalim danima .

Na promenljivom eko panou postavili smo poster „Eko paket“ i kroz obaveštenje pozvali smo sve učenike da uzmu učešće u ovom projektu. Pored učenika pozvali smo i roditelje i meštane objavom na facebook strani naše škole (https://www.facebook.com/groups/35387160126/ ).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Radovi učenika iz naše škole koji su prijavljeni na eko paket kreativni konkurs 2016:

Pojedinačni radovi:

  1. Sudija, Aleksa Parađani, prvi razred – mentor Suzana Jovanović Stanisavljević
  2. Patak Dača kajakaš, Dimitrije Branković, četvrti razred –mentor Violeta Branković
  3. Olimpijska baklja, Jovana Srejić, peti razred – mentor Violeta Branković
  4. Olimpijski teren, Boško Jugović, prvi razred – mentor Ljiljana Đurđević

Grupni:

  1. Pune tribine ludih zatvarača, Nevena Planjanin, Mirjana Savić, Anja Jovanović, osmi razred – mentor Violeta Branković
  2. MASKOTA OLIMPIJSKIH IGARA U BRAZILU, četvrti razred – mentor Dragica Dimitrijević
  3. NAVIJAČ IZ SRBIJE, treći razred – mentor Irena Maksić
  4. Roboti – obezbeđenje OLIMPIJSKIH IGARA U BRAZILU, prvi razred – mentor Suzana Jovanović Stanisavljević
  5. Predstavnici ritmičke gimnsatike na Olimpijskim igrama u Brazilu, prvi razred – mentor Suzana Jovanović Stanisavljević
  6. Atletski stadion – Engenhao, Miljana Todorović, Tijana Cvetković, Branka Koldžić, sedmi razred – mentor Violeta Branković
  7. Koš, šesti razred – mentor Marija Ilić
  8. Tetra kopačka, šesti razred – mentor Sanja Stepić
  9. Tetra dres, drugi, treći I četvrti razred – mentor Marija Veljković, Sanja Stepić
  10. Olimpijsko selo, drugi razred –mentor  Dragana Milenković
  11. Fudbalski stadion, četvrti razred – mentor Dragana Milenković

 

 

Advertisements