Škola u Poljni

       Poljna je selo koje se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Oblast, u koju je svrstavaju geografi, nazvana je Levač. Po predanju, to ime joj je dao knez Lazar, zato što mu je ona ležala sa leve strane Morave.
Među arheolozima, Poljna je poznata po arheološkom nalazištu Blagotin, koje je još 1905. godine istraživao M. M. Vasić. On je u ataru sela Poljna istraživao nekoliko loka-liteta na kojima je uočio plitke jame sa ognjištima. Grupu nalazišta u Temniću, oko sastava dveju Morava, označio je prema glavnom nalazištu – Poljni, kao posebnu pojavu bronzanog doba.
Arheološki lokalitet  Blagotin, nalazi se na brdu Mali Blagotin. Najstarije, ranoneolitsko naselje, prostire se na površini od 2 hektara. Osnovali su ga pripadnici starčevačke kulture, odnosno njene najstarije faze protostar-čevo, krajem VII i početkom  VI milenijuma p.n.e.
Iako je na Blagotinu istražen samo deo naselja, pokretni arheološki nalazi koji svedoče o načinu života i društvenoj i ekonomskoj organizaciji naselja, svojom broj-nošću i raznovrsnošću svrstavaju ga u red najbogatijih i najznačajnijih neolitskih nalazišta na teritoriji Srbije. Stanovnici Blagotina su se bavili stočarstvom i zemljo-radnjom, o čemu između ostalog, svedoče i keramička zrna pšenice pronađena na lokalitetu. O planskoj organizaciji naselja svedoči simbolična predstava naselja otkrivena na poleđini zrna. Kao dokaz postojanja duhovne kulture, prona-đene su tzv. Venere – stilizovane ženske figure koje pred-stavljaju simbol plodnosti i rađanja.
Istraživanja je sproveo Centar za arheološka istra-živanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Svetozara Stankovića, a u saradnji sa kulturnim institucijama u Trsteniku i Kruševcu.
          Poljna je danas selo koje, prema popisu iz 2002. Godine, ima 325 domaćinstava i 1214 stanovnika. Većina stanov-ništva se bavi poljoprivredom i to vinogradarstvom, voćar-stvom, povrtarstvom, manje ratarstvom i drugim granama poljo-privrede. Kao i u drugim selima, poljoprivredni proizvođači svaštare ili iz godine u godinu menjaju kulture koje gaje. To je posledica neorganizovanog i nesigurnog otkupa proizvoda, što je veliki problem u celoj Republici.
Poljna je dala i više visokoobrazovanih ljudi, među kojima je Verica Kalanović (kćerka učitelja Velibora Veljkovića). Ona je završila Tehnološko – metalurški fakultet u Beogradu, gde je i magistrirala. Radila je u fabrici Prva petoletka, bila je profesor na Višoj mašinskoj školi u Trsteniku, a trenutno je ministar za Nacionalni investi-cioni plan u Vladi Republike Srbije.
Đak poljanske škole je bio i dr Božidar Brkić, specijalista interne medicine. Pored toga što je bio lekar, pisao je poeziju, prozu i publicistiku. Napisao je monografiju Poljne Biseri zavičajni. Selo ima i svog naivnog slikara Milisava Brkića, kao i Aademskog slikara  Darka Đurđevića.
Škola u Poljni ima jako dugu tradiciju. Dovoljno je reći da letopis ove škole datira iz davne 1898. godine. Osno-vao ga je Todor Bušetić, učitelj poljanske škole, zahvaljujući kome su poznati mnogi važni detalji iz života ove ustanove. Podatke o učiteljima koji su radili u Poljni, sredio je Stanoje Mijatović (za periopd od 1868. do 1924. godine). Takođe, on je svojom rukom, napisao molbu svim budućim učiteljima, da ”sami, (svojeručno) o sebi napišu potrebne podatke u ovoj knjizi”. Ovaj primer su sledili učitelji sve do 1960. godine. Za period od 1960. do 2000. godine, podatke je sredila učiteljica Snežana Marković, a od 2000. godine, učitelji poljanske škole su nastavili ovu lepu tradiciju.
Stara školska zgrada i danas postoji u dvorištu škole u Poljni. U njoj su mali Poljanci sticali osnovna znanja sve do 1999. godine, kada je, zbog oštećenja izazvanih zemljotresom, stavljena van upotrebe. Meštani se zalažu da ona jednog dana bude renovirana i pretvorena u svojevrsni muzej.

              Novembra 2000. godine, nemačka nevladina  humanitarna organizacija  obezbedila je finansijska sredstva za dovršetak radova na školskoj zgradi. U ovoj fazi izgrađena je i septička jama. Ipak, ni ta sredstva nisu bila dovoljna da se obezbede uslovi za dobijanje upotrebne dozvole.
Za to vreme traju aktivnosti  da se obezbede sredstva za nabavku opreme. Tako je švajcarska humanitarna organizacija  finansirala  nabavku  školskog  nameštaja  i deo potrebnih  nastavnih sredstava.
Februara 2003. godine, škola u Poljni je, dobila donaciju američke fondacije Mercy Corps, čija je namena konačni dovršetak radova na školskoj zgadi.
Nova školska zgrada je jedna od najmodernije projektovanih škola na teritoriji opštine Trstenik, a možda i šire. Prostrane, svetle, osmougaone učionice sa odgova-rajućim prostorijama za pripremanje nastave, kuhinja, sanitar-ni čvor, prostorija za vrtić, kancelarija za nastavnike, biblioteku  neke su od karakteristika ovog objekta. Još veću draž ovim prostorijama, daju deca, čiji je broj iz godine u godinu sve veći, te je tako škola u Poljni jedna od retkih u kojoj je 2007. godine otvoreno još jedno odeljenje.  Školu u  Poljni pohađa 45 učenika, raspodeljenih u  dva čista i jedno kombinovano odeljenje. Nastavu izvode tri učitelja – dva nastavnika  i jedan profesor razredne nastave.




Једно реаговање на Škola u Poljni

  1. dar каже:

    sve je to lepo jos kada bi ucili decu da postoji seoska cistoca bilo bi jos lepse!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s