O školi

                                            

Osnovna škola “ Rade Dodić“ Milutovac

Школа није дућан, већ храм, у коме се пали

                      кандилo свести  и просвете.

                                                                                                    Сретен Аџић
Istorija škole

Kada se pređe put jedne škole, a on je za milutovačku dug 150 godina, neminovno je poređenje između onoga što je bilo  juče i onoga što jeste danas. Na taj način najbolje se mogu uočiti rezultati postojanja i napredovanja. Zato, bacimo pogled u prošlost kako bismo sagledali decenije iza nas.
     Ponosi se Milutovac onim što ima, a ponajviše se diči školom  duge i bogate tradicije. Vek i po je prošao od kada je Popečiteljstvo prosvešćenija, uz blagoslov knjaza Miloša, dalo odobrenje Milutovcu da  u privatnoj zgradi «Stare sudnice» otvori školu i time učvrsti temelje prosvete i obrazovanja celog kraja. Te školske  1859/60. je otvorenaprva privatna škola  u kojoj je Stevan Protić učio  nižoj pismenosti decu viđenijih seljaka ovog kraja.
Praviteljstvena državna škola je počela sa radom 1870. godine, u istoj zgradi, da bi se potom preselila u «Dodićsku kafanu», koja je bila od čvrstog materijala i obuhvatala je učionicu i učiteljski stan. Tek u jesen 1892. godine, škola se seli u namenski zidanu školsku zgradu, sa tri učionice i dva učiteljska stana.

Od 1963/64, nastava se odvija u novom objektu gde je i proslavljena stogodišnjica postojanja. Od 1954. godine, škola u Milutovcu nosi ime Radeta Dodića, bivšeg učenika, učitelja i palog borca iz Milutovca.
Školske 1970/71. godine počela je sa radom nova Centralna osnovna škola «Rade Dodić» u Milutovcu, koja je  okupila sve učenike iz naseljenih mesta: Milutovac, Poljna, Mala Drenova, Mala Sugubina, Božurevac i Riljac. Sledeće školske godine počeo je sa radom i produženi boravak za učenike od prvog do osmog razreda.<<1999. godine u zemljotresu objekat škole je pretrpeo takva oštećenja da početak rada u školskoj 1999/ 2000. godini nije bio moguć. Tragedija škole je privukla punu pažnju Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije, koji su izdvojili sredstva za rekonstrukciju i sanaciju školske zgrade.
    Tadašnji ministar prosvete posetio je školu i tom prilikom je simbolično označen početak radova na obnovi školske zgrade. Ministarstvo je kasnije finansiralo kupovinu školskog nameštaja.
Nastava je bila otežana i odvijala se na nivou razreda. Radovi su izvođeni u centralnom delu, na spratu i u levom krilu škole.  Rekonstrukciju škole pomogla je i Mesna zajednica, međutim, novca je ponestalo i radovi su prekinuti.

Obnova škole
 nastavljena je 2002. godine, uzpomoć Američke fondacije «MercyCorps» koja je obezbedila donatorska sredstva preko vladine organizacije USAID. Tim sredstvima urađen je deo fasade kao i kompletan enterijer škole.  U pomoć je ponovo pritekla  Mesna zajednica Milutovac kao  i opština Trstenik.
     U potpunosti su završeni radovi u delu škole u kome se nalaze đačka kuhinja, trpezarija, umivaonik i kupatilo, i deo zgrade u kome se nalaze nastavnička kancelarija  i kancelarije direktora i pravno-finansijske službe.
U prvoj fazi radova na levom krilu dograđeno je potkrovlje na kome je urađena samo fasada. Prostorije na spratu levog krila (vrtić i kabinet za informatiku) završene su zahvaljujući Švajcarskoj ambasadi. Ni ovde se nije stalo. Kod izgradnje mini-sale za fizičko vaspitanje pomogla je ambasada Norveške, a u akciji Vlade Republike Srbije školske 2002/2003. godine urađeno je i školsko osvetljenje. Sredstvima MZ Milutovac urađeni su zemljano-betonski radovi.
     Dobra volja prijatelja, saradnika i radnika škole nije zaobišla ni područna odeljenja. 2003. godine, škola u Poljni je dobila donaciju američke fondacije Mercy Corps, čija je namena konačni dovršetak radova na školskoj zgadi i ona je jedna od najmodernije projektovanih škola na teritoriji opštine Trstenik. Iste godine godine i uz pomoć iste fondacije, započeta je adaptacija školske zgrade u Maloj Drenovi koja je potpuno rekonstruisana.
   
Školu ‘Rade Dodić’ često zovemo školom međunarodne dobre volje, jer su u njenoj kompletnoj rekonstrukciji i dogradnji učestvovali narodi više država: Amerike, Švajcarske, Nemačke i Norveške.
Činjenica je da danas ne bi bilo ovako lepe, prostrane i funkcionalne škole, da nije bilo ljudi u Mesnoj zajednici i Opštini kao i entuzijasta u samom kolektivu. Čitav tim ljudi je  neumorno istraživao mogućnosti i  slao dopise na razne adrese potencijalnih donatora. Iako su često bili odbijani, nikada nisu posustajali. Ne treba zaboraviti ni članove kolektiva i roditelje,  koji su svojim ličnim sredstvima učestvovali u  akcijama obnove i opremanja škole nastavnim sredstvima.

3 реаговања на O školi

  1. Ivica Milosevic каже:

    SVE POHVALE OVOJ ŠKOLI,OSOBLJU A POSEBNO DIREKTORU ŠKOLE ALEKSANDRU RANDJELOVIĆU, ZBOG ZALAGANJA U SVIM SFERAMA ZA SVOJU PREDIVNU ŠKOLU!ŠTETA ŠTO VIŠE DIREKTORA SVIH ŠKOLA U SRBIJI NE SLEDE JEDAN OVAKAV PRIMER SAVESTNOG I OGOVORNOG DIREKTORA!!!MNOGO SREĆE U DALJEM RADU!

  2. Biljana Banjac каже:

    Oduševljena sam onim što sam sa sajta saznala o vašoj školi i raznim aktivnostima koje govore koliko pažnje posvećujete vašim đacima. Moje oduševljenje je utoliko veće jer vaša škola nosi ime mog pretka, tačnije brata moje nane. Nažalost, život nas ponekad odvede daleko od naših korena… A onda nas njima ponovo vrati na neočekivan način.
    Želim vam uspeha u daljem radu i sve najbolje,
    Biljana Banjac, profesor iz Novog Bečeja

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s